Ministri Evrogrupe oštro podeljeni

Ministri finansija Evrogrupe danas u Briselu nastoje da prevaziđu oštre podele oko toga da li dati novu finansijsku pomoć i podržati program izvlačenja Grčke iz sve teže krize, ili odlučiti da ta zemlja izađe privremeno ili trajno iz evrozone.

Naročito Francuska i Italija su za to da se pruži podrška programu reformi i štednje koji je podnela vlada u Atini, ali Nemačka, Finska, Slovačka i još neke članice zone evra smatraju da je to nedovoljno jer se u međuvremenu znatno pogoršalo stanje u grčkoj privredi i preti slom banaka.

Prezadužena Grčka je zatražila treći paket finansijske pomoći u vrednosti od 53,5 miliona evra za naredne tri godine i ponudila paket reformi, budžetskih ušteda i suzbijanja korupcije i neplaćanja poreza.

Ali blok zemalja oko Nemačke traži oštrije reforme i veće uštede i naglašava da je krajnje otvoreno pitanje može li se imati poverenja u to da će Grčka te mere i sprovesti.

Nemci su podneli nezvaničan plan za izlazak Grčke iz zone evra na pet godina, a francuski predsednik Fransoa Oland i italijanski premijer Mateo Renci traže da se, uz dopune i poboljšanja, grčki program pomoći podrži i ne dozvoli prvi put da neka članica izađe iz evrozone, sa svim ekonomskim, političkim i geopolitičkim posledicama za celu Evropsku uniju.

U nemačkom papiru se ističe da „ukoliko podrška programu reformi ne bude ostvarljiva, treba predložiti Grčkoj da privremeno izađe iz zone evra, uz moguće restruktuiranje njenog duga, ako je potrebno i u okviru jednog Pariskog kluba (grupe finansijera koji su u takvim slučajevima pozvani da pomognu zaduženim zemljama) u roku od idućih pet godina“.

Slovenački ministar finansija Dušan Mramor je izjavio da su pred ministrima „dve mogućnosti i obe su loše“.

Jedno je plan A da se uz nova ogromna finansijska sredstva podrži program pomoći Grčkoj, a drugi B – za izlazak te zemlje iz zone evra.

„Razgovori među ministrima su krajnje teški jer oba plana sobom nose jako krupne posledice, geostrateške i druge, a procenjuje se recimo i kakav bi bio uticaj plana B na bruto domaći proizvod – na celu evrozonu“, rekao je slovenački ministar.

Finski ministar Aleksander Štub je rekao da Finska i polovina članica evrozone ne veruju da je moguće Grčkoj odobriti novi plan pomoći, „posebno imajući u vidu stavove koje slušamo u okviru Evrogrupe“.

U konzervativnoj finskoj koalicionoj vladi je nacionalistička stranka „Fins parti“ zapretila da će izaći iz vlade ako finski zvaničnici podrže program pomoći Grčkoj, a unutar nemačke vladine koalicije je izgleda preovladala ocena da bi i izlazak Grčke na pet godina mogao biti prihvatljivo rešenje.Slovački ministar Peter Kažimir je naglasio da ne veruje u mogućnost dogovora, i takođe da je bitno pitanje poverenje u vlasti u Atini i rekao da je „najvažnije za grčko stanovništvo da se ponovo otvore i prorade banke“.

Na pitanje novinara kako da banke ponovo prorade ako ne dobiju finansijsku pomoć EU, Kažimir je odgovorio da je „to pitanje na koje on ne odgovara nedeljom“.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk odlučio je danas da otkaže zasedanje vođa Evropske unije, i rekao da će se održati samo samit 19 lidera evrozone.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.