U trendu

Može li čovečanstvo da preživi još jedan Hladni rat ili ide u nuklearni?

Nova trka u naoružanju mogla bi da dovede do pravog nuklearnog rata koji teško da bi neko preživeo, piše američki portal „Kaunter panč“, komentarišući sve češće izjave američkih zvaničnika da je Sjedinjenim Američkim Državama potrebno više nuklearnog oružja kako bi se zaštitile od Rusije i Kine.

Tokom testiranja tečnosti za raketni motor na vojnom poligonu na severu Rusije 8. avgusta dogodila se eksplozija u kojoj je poginulo nekoliko osoba. Analitičari iz SAD i Evrope požurili su s ocenama da bi taj incident mogao da ukaže na „tehnološke slabosti“ novog ruskog programa naoružanja, piše portal.

Narednog dana je „Njujork tajms“ objavio članak u kojem se izražava zabrinutost i apeluje na povećanje američkog nuklearnog arsenala, kako bi se SAD „zaštitile“ od Rusije i Kine.

Međutim, mnogo više zabrinutosti bi trebalo da izazovu teške posledice novog Hladnog rata i trke u naoružanju, koju su, kako ističe autor članka u „Kaunter panču“, već počele SAD i Rusija.

U februaru ove godine administracija američkog predsednika Donalda Trampa saopštila je odluku o povlačenju iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Tim sporazumom su bile zabranjene balističke rakete, krstareće rakete i kopneni raketni sistemi dometa od 500 do 5.500 kilometara.

SAD su optužile Rusiju za kršenje Sporazuma i nisu želele da sačekaju da nezavisna grupa međunarodnih inspektora potvrdi valjanost tih navoda, ističe autor.

Rusija je ranije takođe optuživala SAD za kršenje Sporazuma o raketama, ukazujući na korišćenje bespilotne tehnologije u vojne svrhe, kao i na razmeštanje lansirnih raketnih sistema u Rumuniji.

Trampova administracija je ovog leta nagovestila da Vašington neće ratifikovati ni novi sporazum o ograničavanju količine strateškog ofanzivnog naoružanja, čiji rok ističe 2021. godine.

Novi sporazum, koji je potpisala administracija Baraka Obame u okviru politike resetovanja odnosa s Rusijom 2010. godine, ograničio je broj raspoređene strateške nuklearne municije na 1.550 jedinica, a broj raspoređenih i neraspoređenih interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa za podmornice i teških bombardera — na 800 jedinica, podseća list.

Crno-bela slika sveta

Devetog avgusta, dan posle eksplozije na ruskom poligonu, list „Njujork tajms“ je objavio tekst Breta Stivensa pod naslovom „Sjedinjenim Američkim Državama potrebno više nuklearnog oružja“. U tom tekstu je praktično podržan stav Džona Boltona, savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, koji je „posebno neprijateljski raspoložen prema sporazumima o kontroli naoružanja“, navodi „Kaunter panč“.

Stivens piše da je problem sa takvim sporazumima u tome što „loši momci varaju, a dobri ne, a svet to često shvata prekasno“. Prema njegovom mišljenju, Rusija sada ponovo „vara“, iako nikakve objektivne dokaze za tu optužbu novinar ne navodi.

Kao standard „efikasne politike“ američke vlade Stivens navodi dejstva SAD u vreme mandata Džimija Kartera i Ronalda Regana, kada su na razmeštanje sovjetskih nuklearnih raketa srednjeg dometa RSD-10, koje su pretile vojnim objektima u Zapadnoj Evropi, Amerikanci odgovorili raspoređivanjem stotina raketa srednjeg dometa „Peršing 2“ i krstarećih raketa u Evropi.

Prema njegovom mišljenju, sada američka administracija mora da odgovori na „provokacije Rusije i Kine“ sličnim potezima — da pojača svoj vojni potencijal i da rasporedi dodatne sisteme naoružanja.

Ako se setimo Hladnog rata, Sovjetski savez je brzim tempom počeo da povećava svoj vojni potencijal tek kada su početkom šezdesetih godina prošlog veka SAD stvorile ogroman arsenal nuklearnog oružja, sa više od 22.000 bojevih glava, naglašava „Kaunter panč“. To je u velikoj meri prevazilazilo sovjetski arsenal, što je Moskvu prinudilo da sustiže Ameriku.

Lansiranje američke rakete „Minuteman 3“ u američkoj vojnoj bazi Vandenberg
Stivens u svom tekstu prikazuje sliku sveta podeljenog na dobro i zlo, predstavljajući Rusiju i Kinu kao „zlikovce koji ugrožavaju SAD“. Ne može se, međutim, zanemariti to da SAD sada imaju 15 puta više inostranih vojnih baza, a da američki vojni rashodi prevazilaze vojne troškove Rusije, Kine i najmanje šest drugih velikih zemalja zajedno, naglašava list.

Da bi se sačuvala međunarodna bezbednost, neophodno je pod hitno sprovesti „mobilizaciju za podršku kontroli naoružanja“, u duhu pokreta za zamrzavanje proizvodnje nuklearnog oružja s kraja osamdesetih godina prošlog veka, smatra „Kaunter panč“.

Nije slučajno general Li Batler, komandant nuklearnih snaga SAD devedesetih godina prošlog veka, posle odlaska u penziju, istupio s izjavom pokajanja, u kojoj je osudio „groteskno rušilačke vojne planove“ Amerikanaca i „bunilo izazvano užasom, koje je sprečavalo zdrav razum, učinilo nuklearni rat zamislivim i stvorilo ogromne arsenale nuklearnog oružja“ u periodu Hladnog rata.

„Čovečanstvo je uspelo da okonča Hladni rat i da izbegne nuklearni Holokaust samo zahvaljujući nekakvoj kombinaciji diplomatske umetnosti, čiste sreće i božjeg uplitanja, kojeg je u toj smesi, verovatno, bilo najviše“, priznao je Batler.

Zbog toga teško da se isplati ponovo povećavati zalihe nuklearnog oružja i proveravati da li će čovečanstvo imati sreće da ostane u životu posle novog Hladnog rata, zaključuje „Kaunter panč“.

(Sputnjik)

Napišite komentar