Može li se rešiti kriza, a da se ne pobije 10 miliona ljudi

Izjava predsednika SAD Donalda Trampa da bi rat u Avganistanu, ukoliko poželi, mogao da završi za svega nedelju dana, ali da bi u toj operaciji poginulo 10 miliona ljudi, izazvala je burnu reakciju. Iako zvuči poprilično ratoborno, analitičari su saglasni da nju ipak treba tumačiti mirotvorački, te da nikakvih novih sukoba u toj zemlji neće biti.

Da bi se uopšte razumela Trampova izjava potrebno je prvo sagledati aktuelnu situaciju Avganistanu. Prema rečima političkog analitičara i direktora Ruskog analitičkog centra za Bliski istok i Kavkaz Stanislava Tarasova, talibani trenutno uživaju podršku oko 40 odsto ukupnog stanovništva Avganistana i predstavljaju izuzetno jaku silu, a upravo zato je Amerika i pokrenula pregovore sa njima.

Kako kaže, ne treba se orijentisati isključivo na Trampove reči ili na njegov način razmišljanja — američki predsednik je po pitanju Avganistana poprilično emotivan. Iako je preduzeo konkretne mere i doneo odluku o povlačenju snaga, Amerikanci su u isti mah pokrenuli poluzatvorene pregovore sa talibanima, doduše bez učešća zvaničnog Kabula.

Tarasov tvrdi da je za sada nejasno ka čemu to vodi i da li je na pomolu nekakav sporazum.

„Ipak je to jedna istočna zemlja u kojoj se sve vrti oko trgovine. Mnogo je tu stvari na stolu. Treba imati u vidu da su talibani poprilično jaki, te da zbog toga ne smatraju da je važno održavati kontakt sa vlastima, sa ciljem stvaranja nekakve koalicije. Oni osećaju da su samodovoljni, da su snažni. Jedino što ih obuzdava jeste prisustvo američkih snaga“, ističe.

On smatra i da Amerikanci veoma dobro razumeju da bi nakon totalnog povlačenja njihovih snaga moglo doći do transformacije vlasti, odnosno dolaska talibana na čelo države.

„Iskustvo koje je Sovjetski savez svojevremeno imao u Avganistanu pokazuje da je neophodno sprovesti sistematičnu i potpunu okupaciju zemlje, ali američke snage sve što čine jeste da sede po garnizonima i nadaju se lojalnosti stanovništva. To ni do čega neće dovesti. Amerikanci, stoga, razumeju besmislenost sopstvenog prisustva u toj zemlji“, naglašava Tarasov.

Sa druge strane, dodaje Tarasov, u celoj ovoj priči postoji i geopolitički faktor, budući da je u avganistanski problem uključena i Kina i to putem realizacije projekta „Jedan pojas — jedan put“. Upravo zato, dodaje on, Amerikanci nastoje da iskoriste Avganistan kao destabilizacioni faktor u Srednjoj Aziji.

Pored toga, ne treba zaboraviti da je na severu Avganistana u poslednje vreme sve veće prisustvo DAEŠ-a, čiji su se pripadnici u te krajeve naselili bežeći iz Sirije i drugih regiona. Iako su oni trenutno poprilično tihi, njih je takođe ubuduće moguće iskoristiti kao destabilizacioni faktor, upozorava.

„Da rezimiram, američko prisustvo u Avganistanu, koje traje već 18 godina, nije dovelo ni do kakvog političkog rešenja, naprotiv, samo stvara haos i potencijalnu podelu zemlje. Amerika bi mogla da reši pitanje Avganistana samo u slučaju kada bi se odlučila na punu okupaciju zemlje, ali oni na to nisu spremni. Ne treba zaboraviti da je Avganistan opasna zemlja kada je reč o terorističkim napadima i potrebno je biti spreman na velike žrtvepre svega kada je reč o vojnom kontingentu“, zaključuje Tarasov.

Politički analitičar i stručnjak za Ameriku Rafael Oduhanjan podseća da su i pre Trampa stizale slične izjave po pitanju rešavanja konflikta u Avganistanu, ali da se ništa tim povodom nije učinilo. Prema njegovim rečima, Avganistan je i dalje rastrzana zemlja, u njoj se ništa ne gradi, a jedina proizvodnja koja je u porastu jesu narkotici koji se izvoze u Evropu, pa i Rusiju.

Prema njegovom mišljenju, Tramp je poprilično nekompetentan političar, stoga je najvažnije shvatiti šta je on imao u vidu kada je rekao da je neophodno završiti pitanje Avganistana, odnosno šta i koga on želi da „završi“.

„Uništiti sve pred sobom i poubijati 10 miliona ljudi, što je trećina celokupnog stanovništva, jeste mogućnost kojom Tramp stvarno raspolaže. Međutim, nadam se da on to ne razmatra kao opciju. Završiti rat koji su oni sami i započeli pod izgovorom borbe protiv terorizma jednostavno je nemoguće. Oni nisu kompetentni, ne znaju kako to da urade. Amerikanci samo mogu da uništavaju, ali ne i da grade“, smatra on.

Oduhanjan ističe i da je za završetak rata u Avganistanu potrebna politička volja, a to podrazumeva profesionalan odnos prema problemu, ali takav pristup se ni ne nazire. Ako pitate bilo kog američkog diplomatu šta je cilj prisustva SAD u Avganistanu, nikakav odgovor nećete dobiti, zaključuje Oduhanjan za Sputnjik.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike