NATO otvara vrata Crnoj Gori uprkos protivljenju Rusije
Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić sutra će u Briselu prisustvovati ministarskom zasedanju NATO, na kojem se očekuje da Atlantski savez pozove Crnu Goru da počne pregovore o članstvu, što je potvrda politike „otvorenih vrata“ NATO za balkanske i druge zemlje koje to žele, bez obzira na protivljenje Rusije.
To su stavili do znanja neki ambasadori članica NATO i generalni sekretar Jens Stoltenberg koji će se sutra posle odluke ministara inostranih poslova Atlantskog saveza o Crnoj Gori, na konferenciji za novinare zajedno s ministrom Lukšićem obratiti novinarima.
Za atlantske partnere je bilo važno da se, uz nužne reforme, u Crnoj Gori takodje poveća podrška gradjana članstvu u NATO. Na pitanje novinara da li iza protesta u Crnoj Gori protiv članstva u NATO stoji i „ruska ruka“, Stoltenberg je rekao da ne bi hteo da „spekuliše ko je iza toga i ko tu ima ulogu, što je potpuno legitimna stvar, jer postoji niz zemalja u kojima postoje različita mišljenja o članstvu u NATO“.
Ambasadori u Savetu NATO su 25. novembra zaključili da treba dati „zeleno svetlo“ Podgorici, pošto su o poslednjim temeljnim naporima da se ispune uslovi za članstvo, posebno oko vladavine prava i reforme oružanih snaga i bezbednosnih službi, čuli izveštaj šefa crnogorske diplomatije Lukšića i ministarke odbrane Milice Pejanović-Djurišić.
Zapadnoevropski mediji najviše podvlače stav atlantskih saveznika da, bez obzira na protivljenje Rusije širenju NATO na Balkan i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, to mora biti pitanje suverene političke odluke tih država, pa i u slučaju „sa susedom Srbije, Crnom Gorom koja ima istorijske veze s Rusijom“, kako je ocenio Volstrit džornal u evropskom izdanju.
Ključna poruka čelnika NATO je da jedini pravi „recept“ za mir, stabilnost i napredak Zapadnog Balkana jeste ulazak svih država tog regiona u Evropsku uniju i NATO.
Najveću težinu i u slučaju Crne Gore ima činjenica da je NATO obećao da će otvoriti vrata i Gruziji i Ukrajini, čim se za to steknu uslovi, mada Moskva jako zamera Americi i zapadnim saveznicima što su nastavili širenje na istok ka granicama Rusije i posle raspada blokova i obećanja da se to neće dogoditi.
Američki ambasador u NATO Daglas Lute je juče u Briselu izjavio da ulazak Crne Gore u Atlantski savez „nije poruka Rusiji, niti ima veze s Rusijom“.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ovih dana naveo da je širenje NATO „neodgovorna politika koja podriva napore da se izgradi sistem jednake i ravnopravno podeljene bezbednosti u Evropi, nezavisno od toga da li je zemlja u tom bloku ili nije“.
Bivši američki ambasador u NATO Robert Hanter je mišljenja da je „bilo to pošteno ili ne, Crna Gora od nekih posmatrača predstavljena kao ‘test’ za NATO politiku otvorenih vrata posle ruskog zauzimanja Krima i vojnog uplitanja u Ukrajinu“.
Hanter, sad član Transatlantskog saveta, je naveo da je „tu, mnogo više od ruskog činioca, pitanje sveukupnog širenja NATO, odnosno najpre šta je to uopšte NATO i šta treba učiniti da se stvori dugoročni temelj bezbednosti, stabilnosti i mira u Evropi i kako se u to uklapa širenje NATO“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.