Nemačka u nedelju bira poslanike Bundestaga

U Nemačkoj će u nedelju biti održani parlamentarni izbori na kojima je gotovo izvesno da će najviše glasova dobiti partija kancelarke Angele Merkel, ali je glavno pitanje da li će koaliciju formirati sa sadašnjim partnerima, socijaldemokratama, ili će vladu praviti s manjim partijama.

U Bundestag će prvi put verovatno ući i evroskeptična, antiimigrantska partija Alternativa za Nemačku (AfD), koja prema anketama ima podršku izmedju 10 i 12 odsto birača.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) će osvojiti 37 odsto glasova, čime će Merkel moći da dobije četvrti mandat na čelu vlade.

Njen glavni protivkandidat, lider Socijaldemokratske partije (SPD) Martin Šulc, nije uspeo da ozbiljnije naškodi CDU tokom izborne kampanje, a ankete predvidjaju da će osvojiti malo više od 20 odsto glasova.

Najveća neizvesnost je da li će CDU i SPD, dve najveće partije koje su zajedno formirale vladu 2013, ostati u „velikoj koaliciji“, ili će Merkel u novu vladu pozvati liberalnu partiju Slobodne demokrate (FDP) ili Zelene. FDP prema anketama ima podršku 9,5 odsto birača, a Zeleni 7,5 odsto.

Malo je verovatno da će posle izbora koaliciju formirati SPD, Zeleni i levičarska partija Linke. Manjinska vlada bi bila neuobičajena za nemačku politiku, ali ni ta mogućnost nije isključena.

Američki institut za strategijske prognoze Stratfor ocenjuje da će Merkelini konzervativci i Šulcove socijaldemokrate pokušati da izbegnu „veliku koaliciju“, što znači da će manje partije imati veliku ulogu u formiranju naredne vlade.

Za razliku od nedavnih izbora u Francuskoj i Holandiji, malo je verovatno da će u vladu ući evroskeptici i nacionalisti, pošto je većina partija isključila saradnju s AfD.

Stratfor dodaje da će rezultat izbora verovatno biti jedan od najpodeljenijih parlamenata koji je Nemačka imala proteklih više decenija.

Izvestan je ulazak desničarske partije, čija je popularnost znatno porasla zbog straha od migranata i terorističkih pretnji. Za četiri godine postojanja, AfD je ušla u 13 od 16 parlamenata nemačkih pokrajina, kao i u Evropski parlament. Ipak, posle početnog zaleta, AfD je delimično izgubila podršku, navodi Dojče vele.

Stratfor navodi da će od sastava nove vlade zavisiti i pregovori o reformi Evropske unije, u kojima će Nemačka kao najjača evropska ekonomija imati značajnu ulogu.

Kada je u pitanju Bregzit, stav nove nemačke vlade, bez obzira na sastav, verovatno se neće promeniti.

Veća je verovatnoća da će vlada pod vodjstvom CDU povećati izdvajanja za odbranu u skladu sa ciljem NATO-a da vojni budžet bude dva odsto bruto-domaćeg proizvoda, nego ako vladu formira SPD.

Na unutrašnjem planu, jaka ekonomija, snažno poverenje i niska nezaposlenost na strani su Angele Merkel.

S druge strane, kancelarka je bila na meti kritika 2015. posle odluke da otvori vrata migrantima i izbeglicama, a pitanja imigracije i nacionalne bezbednosti bila su medju najvažnijim tokom izborne kampanje.

Merkel i Šulc, kao i većina drugih partijskih lidera, protiv su postavljanja ograničenja broja migranata koji mogu da udju u Nemačku na godišnjem nivou, ali je sestrinska partija CDU iz Bavarske, Hrišćansko-socijalna unija za ograničenje na 200.000 tražilaca azila.

Evroskeptična AfD je za potpuno zatvaranje granica za migrante i deportaciju migranata kojima nije odobren azil.

U nedelju će 61,5 miliona Nemaca s pravom glasa birati 598 poslanika donjeg doma parlamenta.

Birači na jednom delu listića glasaju za političku partiju i na taj način se proporcionalnim sistemom bira polovina poslanika. Na drugom delu glasaju za okružne predstavnike, koji se biraju većinskim sistemom. Svaki kandidat koji osvoji najviše glasova u jednoj od 299 biračkih jedinica dobija mesto u parlamentu.

Birališta će u nedelju biti otvorena od 8.00 do 18.00, a rezultati se očekuju u nedelju uveče ili ponedeljak ujutru.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.