U trendu

Nova bura na Pacifiku: Američka vojska isprovocirala Pjongjang

Zbog američkih vojnih vežbi sa Južnom Korejom, Pjongjang je otkazao dogovoreni samit sa visokim zvaničnicima Seula i zapretio da će otkazati sastanak Kim Džong Una sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, najavljen za 12. juni u Singapuru.

Pentagon je, s druge strane, saopštio da je vojna vežba sa Južnom Korejom rutinska i isključivo odbrambenog karaktera, a iz Stejt department su poručili da nemaju nikakvih informacija o tome da Pjongjang želi da otkaže samit sa SAD.

Borislav Korkodelović, novinar i spoljnopolitički komentator, nada se da je poslednja reakcija Pjongjanga samo jedna od prolaznih bura kojima ćemo biti svedoci do susreta Donalda Trampa i Kim Džong Una. On ne isključuje mogućnost da Severna Koreja na ovaj način pokušava da ojača svoju pregovaračku poziciju.

„Na neki način postavljena je ’velika scena‘ za jedan od istorijskih sastanaka 21. veka, time što je postignuta saglasnost oko mesta i datuma susreta lidera SAD i Severne Koreje. Sada se, međutim, iza scene, verovatno vodi žestoka bitka oko samog sadržaja razgovora Trampa i Kima. Naime, očekivanja partnera u pregovorima su dosta podeljena, jer Amerikanci insistiraju na što je moguće širem pojmu denuklearizacije, na šta Severnokorejci imaju ozbiljne primedbe. Sa druge strane, Pjongjang očekuje da u tim pregovorima bude razmatrano ono što oni žele — ukidanje ili makar fazno ublažavanje međunarodnih sankcija čiji su inicijator bile SAD, kao i normalizacija odnosa između Vašingtona i Pjongjanga“, ocenjuje Korkodelović.

Na pitanje da li su SAD, insistiranjem na održavanju vežbi sa Južnom Korejom, ugrozile pozitivan razvoj situacije na Korejskom poluostrvu, Evgenije Kim iz Centra za korejske studije na ruskom Institutu za Daleki istok kaže da je za Amerikance uobičajeno da vrše pritisak na Severnu Koreju kako bi ona pristala na sve njihove uslove.

„Međutim, treba istaći da su vežbe bile unapred zakazane i izdvojena su velika sredstva, tako da ih nije bilo moguće otkazati. Ipak, ne mislim da je susret Kima i Trampa pod znakom pitanja zbog ovih takozvanih odbrambenih vežbi, mada sve zavisi od toga kako će se ponašati zvanični Vašington. Severna Koreja je napravila nekoliko prijateljskih koraka za relaksaciju odnosa na poluostrvu, na primer, pristala je da zatvori nuklearni poligon. Za razliku od Pjongjanga, Seul nije u mogućnosti da vodi toliko samostalnu politiku i primoran je da pristane na sve što kažu američki partneri“, napominje Kim.

Činjenica je, kaže Borislav Korkodelović, da su SAD preko „jastrebova“ u administraciji, pre svega savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i u manjoj meri novog državnog sekretara Majka Pompea, na neki način narušile dobru atmosferu koja je vladala praktično od prvog januara ove godine, kada je Kim Džong Un izašao sa iznenadnim predlogom da Severna Koreja učestvuje na pregovorima.

„Bolton insistira na konceptu denuklearizacije odmah i potpuno i predlaže takozvani libijski model, koji je podrazumevao da sva nuklearna postrojenja u Džamahiriji u vreme pukovnika Gadafija budu rasklopljena, ukrcana na američke brodove i prevezena na američku teritoriju, gde su u čeličanama uništavana ili prerađivana. Severnokorejci to kategorički odbijaju i napominju da su oni nuklearna sila, za razliku od Libijaca koji su tada tek počinjali svoj nuklearni program, pa se ne mogu povlačiti paralele i kopirati modeli“, objašnjava Korkodelović.

Nešto manje optimističan stav u pogledu ugovorenog susreta Kim Džong Una i Trampa ima Ildus Jarulin, profesor na moskovskom Tihookeanskom državnom univerzitetu. On za Sputnjik kaže da nije ni trebalo očekivati da do velikog napretka na Korejskom poluostrvu dođe odmah.

„Severna Koreja je zabrinuta ne samo zbog vežbe već i zbog izlaska SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. To je istočna taktika — korak napred, dva koraka nazad, ponovo korak napred. Kim je potvrdio da je Severna Koreja spremna za normalizaciju odnosa, ali to ne znači — odmah. Ne mislim da će susret sa Trampom biti otkazan, ali isto tako ne verujem da će do njega doći u skorijoj budućnosti, i to ne samo zbog SAD već i zbog Severne Koreje, čije je ponašanje takođe potpuno nepredvidljivo. Oni su već nekoliko puta najavljivali normalizaciju, ali kasnije se sve vraćalo na staro“, kategoričan je Jarulin.

Borislav Korkodelović napominje da je rešavanje situacije na Korejskom poluostrvu praćeno činjenicom da sve tri strane, Južna Koreja, Severna Koreja i SAD, moraju da vode računa o reakcijama unutar njihovih zemalja. Zato su, kaže, pojedini potezi često u funkciji poruka domaćoj javnosti.

„U Južnoj Koreji su dosta jake konzervativne snage i postoji veliki broj ljudi koji ne veruju severnokorejskom lideru. Oni smatraju da on želi da zabije klin u odnose između Vašingtona i Seula, da je veroloman i da se zapravo nikada nije odrekao sna da ponovo napadne i okupira Južnu Koreju. Sa druge strane, u SAD su veoma jake i uticajne organizacije koje u odnosima sa Pjongjangom zagovaraju čak i više od Trampovo koncepta ’maksimalnog pritiska‘, što sigurno da ne doprinosi dobroj atmosferi“, ističe Korkodelović.

Kako kaže, i sam lider Severne Koreje mora da razmišlja kakva će biti reakcija vojnih krugova i bezbednosnih službi u slučaju brzog i potpunog procesa denuklearizacije, koji zagovaraju SAD.

„Konačno, tu postoji i određen znak pitanja, pre svega kod Narodne Republike Kine, a možda u manjoj meri i kod Rusije, u smislu šta donosi taj eventualni brzi proces denuklearizacije Severne Koreje, odnosno koliko on može da izazove tektonske promene na Korejskom poluostrvu u odnosu snaga velikih sila i uopšte u regionu Severoistočne Azije. Sve su to pitanja koja lebde nad samitom koji treba da bude održan 12. juna, i ja ne bih isključivao da će do tada biti još dešavanja i informacija poput ovih poslednjih iz Pjongjanga“, zaključuje Korkodelović za Sputnjik.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike