najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

Ovo je pet pitanja Moskve na koja London nema odgovor

  1. Zašto bismo davno razmenjenog špijuna pokušali da ubijemo?
  2. Zašto bismo za to upotrebili otrov koji ostavlja trag?
  3. Zašto bismo to učinili uoči predsedničkih izbora i skorog Svetskog prvenstva prvenstva u Rusiji?
  4. Zašto se ne pokaže fotografija otrovanog Skripalja?
  5. Zašto je Rusija proglašena krivcem i pre nego što je sprovedena ikakva istraga?

Otkad je medija, važi pravilo koje kaže da jedna slika vredi hiljadu reči. Kad je reč o trovanju ruskih eks-špijuna i drugih neprijatelja, uključujući odbegle oligarhe i čečenske pobunjenike, to je slika Aleksandara Litvinjenka na samrtnoj postelji. Ona zapadnom svetu predstavlja nemilosrdnu praksu tajnog aparata Vladimira Putina u obračunu sa svojim neprijateljima.

Aleksandar Litvinjenko, bivši operativac tajne službe FSB, u bolničkoj postelji u Londonu nakon što mu je netko podmetnuo čaj kontaminiran visokoradioaktivnim polonijem. Taj žestoki kritičar Vladimira Putina borio se za život 23 dana, ali ni vrhunski liječnici nisu mogli ništa napraviti. Kopnio je naočigled i ubrzo podlegao.

Foto: Gwydion M. WilliamsCC BY 2.0

Ko ga je otrovao? Ubice FSB-a Andrej Lugovoj i Dmitrij Kovtun po nalogu ruske duboke države, to jest Vladimira Putina – ta varijanta, iako nikad dokazana, aktualna je i danas, 12 godina od Litvinjenkove smrti. Tu se, naime, koristi formula “vrlo je verojatno da je Putinlično izdao nalog da se Litvinjenko ozrači polonijumom”.

U najnovijem slučaju, starom ni mesec dana, trovanja Sergeja Skripalja (66) i njegove ćerke Julije (33) ne postoji fotografija iz bolnice. U javnosti nema ni snimaka neke od nadzornih kamera sa trga u Solsberiju, gde su njih dvoje pronađeni u nesvesnom stanju i hitno prevezeni u bolnicu. Nema nijednog materijalnog dokaza koji bi širu javnost uverio da se sve to zaista tako i dogodilo.

Ono što postoji jeste tvrdnja da su Rusi = Putin vrlo verovatno počinili još jedan zločin pokušajem likvidacije Skripalja, bivšeg pukovnika GRU-a, i njgove ćerke Julije, koja je iz Rusije došla u posetu ocu. Skripalj je svojevremeno u Rusiji osuđen za odavanje tajnih podataka britanskim službama, osuđen je na 13 godina, ali je razmenjen pre devet godina posle nekoliko godina provedenih u zatvoru.

Korišćen je nervni otrov novičok razvijen sedamdesetih godina u Sovjetskom Savezu, rečeno je par sati nakon prijema otrovanih u bolnicu. Presuda je izrečena već sledećeg dana nakon trovanja, izrekla ju je premijerka Tereza Mej, a posle toga se podiže diplomatska bura nezabeležena ni u ledenom dobu Hladnog rata. Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i još dvadeset savezničkih zemalja donose odluke o proterivanju ruskih diplomata.

Moskva otpočetka tvrdi da nema veze sa slučajem Skripalj. Njihovi mediji na engleskom danima objavljuju različite priče i teze s jednim ciljem, a taj je da nisu imali nikakav motiv da ubiju Skripalja, a još manje njegovu ćerku sa stalnom adresom u Rusiji.

Zašto bi koristili otrov koji je lako otkriti kad su još nakon Drugog svetskog rata na raspolaganju imali otrove bez traga? Jednim od takvih, 1959. godine, navodno je likvidiran vođa ukrajinskih nacionalista Stepan Bandera. Dodaju da se novičok može proizvesti bilo gde u svijetu i traže da im se pošalje uzorak otrova kako bi ispitali o čemu je reč.

Uz to, spominju nepisano pravilo hladnog rata da se ne preduzimaju operacije protiv davno razmenjenih agenata koristeći se adutom ćerkinog života u Rusiji. Po nekim nepotvrđenim informacijama, Julija Skripalj nameravala je da se uda i o tome je htela da razgovara sa ocem. Sergej, govori druga priča, verovatno plasirana iz Moskve, navodno je pisao Putinu i molio ga da mu omogući da živi u Rusiji, ali je ta verzija odmah i službeno demantovana. Na kraju Rusi u ring bacaju i pitanje motiva: zašto bi trovali nekoga nekoliko dana pre predsedničkih izbora u Rusiji i samo nekoliko meseci pre svjetskog prvenstva? Potez koji sve to dovodi u pitanje nije logičan.

S britanske strane nema saradnje i neće je ni biti. Rusija se koristila vojnim bojnim otrovom na njihovom tlu i time nije ugrozila samo svoje mete, nego je stvorila opasnu situaciju u kojoj su uz otrovanog policajca mogli stradati i drugi ljudi. Nakon Teresze Mej, koplje uzima ministar spoljnih poslova, Boris Džonson, a on zaista ne bira reči.

Summa summarum – celi EU/NATO konglomerat nema sumnju. Donald Tramp je na početku izrekao nekoliko pomirljivih reči da pre odluke treba dobiti dokaze, ali onda se pojavila glumica iz filmovaza pdrasle i počela javno govoriti kako je spavala s njim. Tramp posle toga shvata da su Rusi nesumnjivo otrovali Skripaljove i povlači potez  zatvaranjem ruskog konzulata u Sijetlu. Moskva je odgovorila istom merom prema američkom konzulatu u Sankt Peterburgu.

Ko nije reagovao? Više od 150 zemalja nije se pridružilo “proteri”. Jasno, to nisu uradile zemlje saveznici Rusije, ali ni neke od kojih se to nije očekivalo. Iz Izraela, na primer, došlo je odijanje uz konstataciju da bojni otrov novičok trenutno može proizvesti barem dvadeset zemalja u svetu i da neće preduzeti mere bez dokaza. Slično je postupila i Slovenija. Ministarstvo spoljnih poslova iz Ljubljane poručilo je da neće preduzeti korake bez dokaza. Ista poruka stigla je i iz Beča, ali uz izjavu solidarnosti sa Londonom. Razumljivo, jer Slovenija i Austrija ne zapostavljaju saradnju s Moskvom.

Može li se istraga tako ozbiljnog složenog slučaja završiti za dan-dva? Ne može, ali očigledno je da nije ni bio cilj odložiti reakciju do kraja istrage. Moskva je preko noći anatemizovana, oštra diplomatska akcija usledila je kao čestitka Putinu na premoćnoj pobedi.

Nešto slično, ali sa puno tragičnijim posledicama, dogodilo se u julu 2014. godine u Ukrajini nakon što je oboren putnički avion Malaysia Airlinesa MH17 s 283 putnika i 15 članova posade. Istraga nije ni počela, a Rusiji su izrečene oštre sankcije Evropske unije zbog navodnog obaranja aviona. Inače, istraga tog tragičnog događaja nije dovršena ni dan-danas i nije donet definitivni zaključak ko je kriv – Rusija ili Ukrajina, u čijem je koridoru MH17 leteo.

Ni tad, a ni sad nije bio cilj da se sačeka završetak istrage, nego se pribeglo formuli “vrlo verovatno”. Kad se slika malo raširi i stavi u kontekst najnovijih događaja, nije teško primetiti da EU/NATO u Siriji gubi zbog ruske intervencije. Vašington ne može da izađe na kraj sa Severnom Korejom, Nemačka bez obzira na pritisak iz Vašing­tona učvršćuje energetske veze s Rusijom, nastavljajući projekt Severni tok 2, Vladimir Putin učvrstio je položaj.

Slučaj Skripalj evropske zem­lje vratio je u takozvanu anglosferu. Nakon što Velika Britanija zbog Brexita nije uživala veliku popularnost, sad se opet nametnula kao moralni lider. Najnovije trovanje na novostečenom kapitalu Rusa kao trovača od Sirije do Solsburija moglo bi opravdati avanture na Bliskom istoku. Francuska je, na primer, najavila slanje vojnog kontingenta u Siriju.

Konačno, slučaj Skripalj vrlo lako će dovesti do masovnog bojkota Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji, ali tu barem niko neće izgubiti glavu.

(Jutarnji.hr)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike