Plan za novi referendum o nezavisnosti Škotske pokreće neizvesnu pravnu bitku
Najava plana za održavanje novog referenduma o nezavisnosti Škotske pripremila je teren za bitku s visokim ulozima, dok je šefica škotske vlade suočena s pravnim i političkim izazovima u nastojanju da obezbedi novo izjašnjavanje koje je daleko od izvesnog, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Škotska premijerka Nikola Stardžon iznela je planove za održavanje referenduma o nezavisnosti 19. oktobra 2023. pokušavajući da nađe način da zaobiđe odbijanje britanskog premijera Borisa Džonsona da odobri glasanje, ukazuje Fajnenšel tajms.
Stardžon je 28. juna rekla da će glavni pravni zvaničnik škotske vlade predlog zakona o „konsultativnom“ referendumu o nezavisnosti proslediti Vrhovnom sudu Velike Britanije da utvrdi da li njena vlada ima ovlašćenje da održi takvo glasanje.
Ako sud ne presudi u korist škotske vlade, Stardžon je rekla da će opšti izbori u Velikoj Britaniji koji se očekuju 2024. biti „de fakto“ referendum pošto će njena Škotska nacionalna partija (SNP) voditi kampanju na samo jednom pitanju, nezavisnosti.
SNP je pobedila na prošlogodišnjim izborima za škotski parlament, obećavajući da će održati referendum o nezavisnosti, i sa škotskim Zelenima, koji takođe podržavaju izjašnjavanje o nezavisnosti, vlada SNP ima većinu u parlamentu u Edinburgu.
Na referendumu 2014. godine, koji je odobrio tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron, Škoti su odbacili nezavisnost sa 55 prema 45 odsto. Istraživanja javnog mnjenja sada pokazuju da je tesna većina protiv nezavisnosti, ali stručnjaci upozoravaju da nijedna strana ne može biti sigurna u pobedu.
Najavom plana za održavanje referenduma, Stardžon je ponovo pokrenula bitku za budućnost svoje zemlje i izazvala britanske sudije da je spreče da održi izjašnjavanje o nezavisnosti, piše Njujork tajms.
Stardžon je time postavila scenu za pravnu i političku bitku s visokim ulozima oko sudbine Škotske, ali i nametnula još jedan problem britanskom premijeru Džonsonu, koji nastoji da zadrži vlast posle niza skandala i političkih preokreta.
Iako je posle zatišja u kampanji za nezavisnost Škotske, usled pandemije korona virusa, to pitanje vraćeno na vrh dnevnog reda škotske vlade, prva odluka će zapravo biti na sudijama, ukazuje američki list, dodajući da većina pravnih eksperata veruje da dozvolu, da bi referendum bio zakonit, treba da da Džonson koji se nepokolebljivo protivi glasanju o samostalnosti Škotske.
Škotskoj vladi je potrebno da referendum bude legalan jer, kako objašnjava Njujork tajms, želi da se Škotska ponovo pridruži Evropskoj uniji koja u članstvo ne bi prihvatila zemlju čije proglašenje nezavisnosti nije potpuno pravno utemeljeno.
S druge strane, pitanje nezavisnosti je i ekonomski komplikovano, ukazuje list, dodajući da bi Škotska, u slučaju da posle referenduma uđe u EU, imala carinsku i trgovinsku kopnenu granicu s Engleskom, svojim najvećim trgovinskim partnerom, što bi verovatno stvorilo niz problema za obe zemlje i za EU, kao što pokazuju trenutni sporovi oko Severne Irske.
U nameri da održi referendum u oktobru 2023. godine, škotska liderka nije suočena samo s pravnim, nego i s političkim izazovima, ističe Volstrit džurnal.
Sa planom za referendum deluje da će eskalirati dugotrajni sukob Stardžon sa britanskim premijerom koji je u više navrata odbijao zahteve da odobri referendum o izlasku iz Velike Britanije.
Džonson tvrdi da je referendumom 2014. rešeno pitanje nezavisnosti Škotske, ali Stardžon i njene pristalice kažu da se politički pejzaž od tada promenio, posebno izlaskom Velike Britanije iz EU, čemu se protivila velika većina glasača u Škotskoj.
Uprkos političkoj dominaciji SNP u Škotskoj, nezavisnost je polarizujuće pitanje, ukazuje američki list, navodeći prošlomesečnu anketu Ipsosa u kojoj je 45 odsto bilo za nezavisnost, 46 odsto protiv, a osam odsto neodlučnih.
Politički analitičari navode da se SNP posle 15 godina vlasti takođe suočava sa sve većim kritikama zbog finansiranja javnih usluga i politike zdravstva i obrazovanja.
Uz to, dodaje Volstrit džurnal, i ako britanski Vrhovni sud odluči da škotski parlament može da organizuje referendum bez odobrenja britanske vlade, stranke koje su za ostanak u Velikoj Britaniji verovatno će bojkotovati glasanje, čime bi bio umanjen kredibilitet izjašnjavanja.
Stardžon je odredila datum za referendum koji se možda neće dogoditi, budući da je daleko od izvesnog da će sudije britanskog Vrhovnog suda odlučiti da je takvo glasanje legalno, ističe Bi-Bi-Si (BBC) u analizi.
Odluka Stardžon da testira ovlašćenja škotskog parlamenta pre nego što pokuša da usvoji predlog zakona o referendumu je očigledno kockanje, ali, kako navodi britanski javni servis, verovatno manje haotično od rizika da parlament u Edinburgu usvoji predlog zakona koji bi potom bio oboren na sudu.
Plan „A“ škotske liderke bio je da se u škotskom parlamentu dobije većina za novi referendum o nezavisnosti, u nadi da će to ubediti britansku vladu da ga podrži.
Kako to nije uspelo, jer Džonson odbija da da odobrenje iako je većina u škotskom parlamentu obezbeđena, ovo što je najavila Stardžon je varijacija plana „B“, da se radi na zakonu i na sudu isprobaju šanse, ukazuje BBC.
Stardžon je takođe otkrila svoj plan „C“, da na sledećim britanskim parlamentarnim izborima, ako ne bude referenduma, vodi borbu samo po pitanju nezavisnosti.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.