Počeli izbori u Francuskoj

Francuzi su jutros započeli glasanje na predsedničkim izborima, na kojima treba da se opredele između 11 kandidata. Birališta su otvorena u 8:00 sati, a prvi preliminarni rezultati se očekuju 12 sati kasnije.

Izbori se održavaju u vreme vanrednog stanja u Francuskoj i u senci nedavnog napada na policiju u Parizu. Posle napada u centru Pariza u četvrtak, u kojem je ubijen jedan, a ranjena dvojica policajca, a i usled pretnje islamskog ekstremizma posle napada u protekle dve godine, kada je nastradalo više od 230 ljudi, glasanje se održava pod izuzetno jakim merama bezbednosti sa više od 50.000 policajaca i vojnika.

U francuskim prekomorskim teritorijama i departmanima, kao i za francuske državljane u SAD i Kanadi, glasanje je počelo u subotu.

U prvom krugu izbora, četiri kandidata imaju izgleda da uđu u drugi, odlučujući i obavezni krug, koji će uslediti dve nedelje kasnije, a u kojem će na megdan izaći dva kandidata sa najboljim rezultatima iz prvog kruga. Sa 11 predsedničkih kandidata ukupno – od krajnje levice do krajnje desnice – između kojih će se opredeliti 47 miliona registrovanih glasača, francuski izbori predstavljaju važan test i za Evropsku uniju i za populističke lidere koji priželjukuju njen raspad.

Ovonedeljne ankete nagoveštavaju, kao najverovatniji ishod prvog kruga, da će se nezavisni centristički kandidat Emanuel Makron 7. maja sučeliti s liderkom krajnje desnice Marin Le Pen, mada je proteklih sedmica trka za naslednika duboko nepopularnog socijalističkog predsednika Fransoa Olanda postala dramatično tesna. Makron (39), bivši bankar koji je posle dve godine napustio mesto ministra ekonomije prošlog avgusta da bi osnovao sopstveni nezavisni pokret pod nazivom “U marš!”, potukao bi Le Penovu ili bilo kod drugog kandidata u drugom krugu, pokazuju rezultati najnovije ankete koju je sproveo američki institut “Haris interaktiv”, dok se s tim predviđanjima podudaraju i prognoze drugih anketa. Zbog Makronovog relativnog nedostatka iskustva u državnom upravljanju neki glasači se pitaju smeju li da mu, opredeljujujući se za njega, u ruke daju francuski nuklearni arsenal, stalno mesto Francuske u Savetu bezbednosti UN, njenu borbu protiv islamskog ekstremizma i ulogu klučnog igrača u međunarodnim krizama. Makron sebe predstavlja kao “neprijatelja nacionalizma” i kandidata “otvorene Francuske koja ima svoje interese – bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu”. Odlazeći iz Olandove vlade, on je sa sobom odvukao i glasače kandidata Socijalističke partije, Benoa Amona, koji ne uživa veliku podršku glasača.

Najnovije istraživanje javnog mnjenja, međutim, pokazuje da su krajnje levičarski kandidat za predsednika Žan-Lik Melanšon i konzervativni predstavnik desnog centra Fransoa Fijon “rame uz rame”, za petama Le Penovoj i favoritu Makronu, dok svi kandidati u završnici upućuju biračima poslednje apele da baš njima daju svoj glas. Anketa “Haris interaktiva” danas pokazuje da je Melanšon, koji je od učesnika s neznatnim šansama postao ozbiljan kandidat delom zahvaljujući borbenim televizijskim nastupima i mudrom kampanji putem društvenih medija, na ravnoj nozi sa Fijonom što se popularnosti tiče, uživajući podršku 19 odsto birača, prenosi Rojters. Njih dvojica za samo tri odsto glasova zaostaju za Le Penovom za koju, prema anketama, namerava da glasa 22 odsto francuskih ispitanika, dok je Makron, sa 25 odsto glasova koje Francuzi planiraju da mu daju, učvrstio svoj status favorita.

Fijonov rejting se postepeno popravio nakon što mu je popularnost naglo opala posle optužbi za nepotizam, a osvrnuvši se na osujećeni ovonedeljni napad na čijoj su meti mogli biti on i drugi kandidati, ovaj 63-godišnji bivši premijer danas nastoji da sebe što bolje prikaže u svetlu “čvrstog čuvara bezbednosti i borca protiv ekstremista”, za razliku, kako kaže, od Makrona “čiji je stav po tom pitanju nejasan”. U međuvremenu, Melanšon upućuje oštre kritike institucijama EU, što sve više zabrinjava investitore kako podrška ovog radikalnom levičaru raste, a zalaže se i da Francuska upotrebi svoj uticaj kako bi sprovela reforme u korist privrednog rasta. Melanšonov “plan B” podrazumeva, ukoliko pregovori o reformi propadnu, da pitanje izlaska Francuske iz EU bude stavljeno na referendum. Referendum o članstvu Francuske u EU posle pregovora s Briselom o vraćanju ključnih ovlašćenja nacionalnim prestonicama predlaže i Le Pen, koja želi i da se otarasi evra i zagovara još oštriji stav protiv EU, uz nacionalističku retoriku u stilu “Francuska na prvom mestu”.

“Košmarni scenario” za globalna finansijska tržišta bio bi duel Le Penove i Melanšona u drugom krugu, navode agencije. U završnici kampanje koja je puna preokreta bez presedana, a mogla bi da donese još iznenađenja, glasači su buntovničkog raspoloženja i prilično neodlučni, primećuje AP. Kao i Donald Tramp u SAD, francuski populistički kandidati Marin Le Pen i Žan-Lik Melanšon nadaju se “izbornom elektrošoku” koji će ih dovesti na vlast, usled gnušanja glasača prema politici, a njihov eventualni neuspeh u kvalifikovanju za drugi krug bio bi signal slabljenja populističkog talasa koji je zapljusnuo EU s prošlogodišnjih Bregzitom, ocenjuje američka agencija. Istovremeno, urušavanje vladajuće Socijalističke partije i zapanjujući uspeh Makrona sa centrističkom kampanjom bez podrške neke velike partije, preti da okonča posleratnu tradicionalnu francusku političku podelu na levicu i desnicu.

Do objavljivanja rezultata, druga najveća evropska zemlja i treća najjača ekonomija ostaje na raskršću, a njena budućnost u EU – pod znakom pitanja.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Oznake