Podmukli plan: kad se udruže Britanci i Albanci

Velika Britanija uspela je da sprovede svoj podmukli plan i da pitanje Kosova i Metohije praktično izbaci sa dnevnog reda Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija , bar za ovaj mesec. Istovremeno, Priština ponovo traži okončanje rada Unmika. Da li su London i Priština u sprezi?

Zvanični London je sproveo zamisao da se tokom avgusta na Ist Riveru, dok on predsedava Savetom bezbednosti, ne raspravlja o situaciji u južnoj srpskoj pokrajini. Tokom zatvorenih konsultacija u SB nije ni bilo glasanja, već su Britanci nametnuli svoj stav, uprkos otvorenom protivljenju Kine i Rusije, koje su zastupale poziciju Beograda da se izveštaji o stanju na KiM razmatraju kao i dosad — tri puta godišnje.

S obzirom na to da je utvrđivanje mesečnog plana rada proceduralna stvar, čak i da je došlo do glasanja, Rusija i Kina ne bi imale pravo veta.

Očigledna povezanost inicijativa

Britanska ambasadorka u UN Karen Pirs izjavila je da SB treba da se fokusira na najvažnija pitanja u svetu, a da je Kosovo važno evropsko i regionalno pitanje, ali i da više, nakon 19 godina, ne postoji intenzitet problema koji bi zahtevao redovne sednice o toj temi.

S druge strane, potpredsednik takozvane Vlade Kosova Enver Hodžaj nastavlja da insistira da je vreme da se misija Unmika povuče sa Kosova.

„Operativne mirovne operacije UN najbolje funkcionišu kad su u stanju da budu u stanju. Unmik je pre deset godina završio svoj mandat. Od tada je postao finansijski teret za mirovne operacije UN. Unmik nema svrhu, nema funkcionalnost, zadatak ili cilj! Vreme je da ga zatvorimo“, napisao je Hodžaj na svom Tviter nalogu. Imaju li ove dve inicijative, britanska i kosovsko-albanska, povezanost i isti cilj?

Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative konstatuje za Sputnjik da je veza ovih dveju inicijativa očigledna.

Sa jedne strane Albanci bi želeli da vide kraj Unmiku na Kosovu i Metohiji, zato što ih to ograničava u njihovom delovanju, dok je sa druge strane Velika Britanija poprilično aktivna u procesu legitimizacije statusa takozvane Republike Kosovo u međunarodnim odnosima, pa bi, kako tumači Proroković, oni da to pitanje skinu sa dnevnog reda, kako bi se što pre došlo do aplikacije za članstvo takozvanog Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Sve dok je pitanje Kosova i Metohije na Savetu bezbednosti otvoreno, na dosadašnji način države koje se protive članstvu, a i Srbija kao najzainteresovanija strana u celom tom procesu, prema Prorokovićevom mišljenju, imaju dosta dobru argumentaciju da ospore svaki pokušaj učlanjenja takozvanog Kosova u Ujedinjene nacije. U suprotnom, navodi dalje taj analitičar, biće to jedan od argumenata u prilog njihovom učlanjenju.

Zalet za ukidanje Unmika

„Kad se krene u ovaj proces, onda nas iskustvo uči da se u jednom trenutku stiču uslovi za ulaganje veta na produžavanje dalje misije Unmika. Takav potez, koji bi suštinski značio gašenje Unmika i njegovo povlačenje sa Kosova i Metohije, ne može da se izvede preko noći i bez neophodne pripreme. Dakle, prvo je potrebno da se te rasprave uvedu u novi ritam, odnosno da se o izveštajima ne diskutuje, zatim da se u nekom vremenskom periodu insistira na tome da je stanje na Kosovu i Metohiji redovno, da tamo više nema nikakvih problema i onda da se za nekih godinu i po do tri godine uloži veto na produžavanje misije Unmika“, analizira Proroković.

Proroković napominje da je to tako izgledalo u nekim drugim kriznim situacijama, pa mu se čini da se polako sprema teren za jednu takvu odluku u bliskoj budućnosti.

„Unmik je na Kosovu i Metohiji prema Rezoluciji 1244. Taj dokument je vrlo jasan, izričit. U skladu sa Rezolucijom 1244 nije mogao da bude donet taj akt o jednostranom proglašenju nezavisnosti. Takođe, Unmik ima dosta nadležnosti koje gradi od 1999. pa sve do 2008. godine. Sad, to što Unmik ne koristi svoje nadležnosti, što je neke prepustio privremenim institucijama u Prištini i Euleksu, to je druga stvar“, navodi Proroković.

U nekom promenjenom kontekstu, rezonuje dalje on, može se dogoditi da Unmik ponovo zahteva vraćanje tih svojih nadležnosti, ako je nezadovoljan radom institucija u Prištini.

„Iz političkog ugla gledano, to je u ovom trenutku teško očekivati, ali ako Unmik ostane narednih pet ili deset godina, možda i tako nešto može da se desi“, jasan je naš sagovornik.

Albanci, zaključuje Proroković, prosto žele da eliminišu sve administrativno-pravne prepreke i da budu jedini nosioci vlasti na Kosovu i Metohiji, bez ikakvog nadzornog organa.

(Nenad Zorić, Sputnjik)

1 komentar
  1. TVRD

    A gde su u svemu tome oni naši???? Pa ti nazovi veliki britanci su nam naneli toliko zla kroz istoriju da je ono što građani Srbije očekuju prekid diplomatskih odnosa sa najvećim zlom nä planeti

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike