Politiko o dometima Makronove velike nacionalne debate

PARIZ – Francuski predsednik Emanuel Makron je pokretanjem velike nacionalne debate u kojoj su oporezivanje i potrošnja, organizacija države, demokratija i građanstvo, te tranzicija ka ekološki prihvatljivijoj ekonomiji – četiri zvanične teme razgovora dosta uticale da splasne intenzitet antivladinih protesta pokreta „Žuti prsluci“.

Kako piše portal Politiko.eu, Makron je „pod pretnjom stalnih mutiranja besa i zahteva pokreta Žutih prsluka sanjao u očajanju o velikoj nacionalnoj debati prošlog decembra.

Cilj je, kako navodi Politiko, bio da se dozvoli Francuzima da iznesu svoje pritužbe i razgovaraju o tome šta je pošlo naopako u Francuskoj.

„Odvojiti ljude od njihovih fabrika besa na internetu i ponovo ih povezati sa demokratskim institucijama, to je bio cilj i…krenulo je kao ništa drugo u njegovoj 21- mesečnoj službi“, piše danas Politiko.eu

U tekstu se navode detalji sa jedne od rasprava u okviru velike debate u seoskoj sali u malom mestu Kormolenu duboko u Normandiji, kojoj je autor prisustvovao, a gde 50 ljutih ljudi želi da odluči o budućnosti Francuske.

Oni su na momente strastveni, zabavni, smrtno ozbiljni, preopširni, pogrešno informisani, zbunjeni, koncizni i inteligentni, opisuje autor.

Takođe, kako kaze, oni iznose svoje probleme, pa tako žena u ranim četrdesetim, jedna od najmlađih u sobi žali se na francusku birokratiju: „Oni ne primjenjuju svoja vlastita pravila. Kažu vam da je jedna stvar zakon, a onda rade nešto drugo“, kaže ona, dodajući: „Ljudi okrivljuju Evropu, ali problem je u Parizu“.

Drugi se žale na male penzije, Rene penzionisani farmer kaže: „Imam penziju 1.000 evra mesečno. Pokazaću vam detalje…ne možete da živite na 1.000 evra mesečno, a svi penzionisani političari na vlasti imaju ‘debele penzije’, sve bi to trebalo ukinuti…“

„Ne znam da li je pokret Žutih prsluka ispravan ili pogrešan“, kaže drugi, ali dodaje: „bez njih ne bismo imali ništa. Mi bismo bili ignorisani. Malo što bi gospodin Makron priznao i mi ne bismo imali ništa bez žutih prsluka“.

Kada je sastanak završen, bilo je jasno da mnogi učesnici sumnjaju da li će velika debata nešto promeniti. Pa ipak, laknulo im je što su izneli svoje viđenje istine, navodi Politiko.

Gotovo 3.000 debata koje su se već odigrale – beleže se i transkribuju. Rezultati će se dostaviti odboru koji će ih prevesti u tri ili četiri pitanja za moguće zakone – ili možda, referendum u junu ili septembru. Najmanje još 3.000 sastanaka treba da se održi pre toga, a milion sugestija ili pritužbi je već objavljeno na internetu.

Neki analitičari su sugerisali da je deo razloga za pobunu Žutih prsluka koja je izbila prošlog novembra to što Francuzi više nemaju mnogo mesta gde mogu da izraze svoju zabrinutost u javnosti.

Manje je fabrika, kafića i barova. Veliki Makronova debata im je pružila ovu priliku kao neka „nacionalna orgija grupne psihoterapije, navodi Politiko.

Velika debata je široko ismejavana u nekim francuskim medijima, a skupove su bojkotovali i članovi pokreta „žutih prsluka“.

Makron je i sam prisustvovao desetinama ovakvih sastanaka, a francuski nacionalni mediji su poklonili dosta pažnje tim sastancima, dok su manje zainteresovani za lokalne debate kao što je ovaj događaj u Kormolenu, primećuje Politiko.

Ipak ove debate imaju i drugu stranu: Makron će morati da se nosi sa uspehom „čudovišta“ koje je stvorio. Kako sintetizovati 6000 sastanaka? Da li bi debate trebale biti institucionalizovane, kao što su skupštine građana koje prethode referendumima u Irskoj? Kako sintetisati žalbe hiljada ljudi u zakonodavstvo ili jedno referendumsko pitanje?

„Vlada će neminovno biti optužena da je mnogo započela, a malo postigla“, zaključuje Politiko.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.