Poljska zahteva labaviju Uniju jakih nacionalnih država
Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski najavio je da će Poljska umesto koncepta elastične Evropske unije u dve brzine, predložiti da se izlazak Velike Britanije iskoristi za reformu u labaviju ali funkcionalniju Uniju jakih suverenih nacionalnih država, povezanih pre svega preko privredne saradnje i zajedničkih odgovora na pretnje po bezbednost.
„Već na narednim sednicama vlade predstavićemo predlog reformi. Kao što smo u Poljskoj
predstavili program 500+ (dečijeg dodatka) i Stan+, tako ćemo u nekakvoj radnoj verziji početi da predstavljamo projekt Evropa+. Unija mora da bude funkcionalniji koncept suverenih država u jakoj ujedinjenoj Evropi“, kazao je Vaščikovski sinoć poljskom javnom TV servisu TVP.info.
Vaščikovski je, kao i juče premijerka Beata Šidlo, kritikovao ideju elastične Evrope
u kojoj bi svojim sporijim tempom dublje integrisano jezgro pratile države koje ne žele tako tesnu integraciju, varijantu reforme nakon Bregzita kojoj se priklanjaju zemlje osnivačice EU na čelu sa Nemačkom.
„Sugerišem zajedničko rešenje a ne stvaranje malih regionalnih formata i traženja izlaza na svoju ruku“, rekao je Vaščikovski.
Šef poljske diplomatije za današnju Gazetu viborču ocenio je da bi se zajedničkim rešenjem kakvo će predložiti Briselu poljska konzervativna vlada evroskeptične stranke Pravo i Pravda izbeći realna pretnja da nakon Bregzita i druge članice počnu da ucenjuju referendumima u nastojanju da izdejstvuju za sebe neke povlastice ili izuzimanje iz pojedinih zajedničkih politika Unije.
„Nema danas planova da Poljska pribegne uceni referendumom. Nijedna relevantna politička sila o tome ne govori, to su pojedinačni glasovi“, rekao je o eventualnom Polegzitu Vaščikovski.
Poljska vlada, i premijerka i šef diplomatije, kritikovali su predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska što na samit EU u sredu nije pozvao Veliku Britaniju, a kritikovao je i zemlje osnivače EU, Nemačku, Francusku, Italiju, Belgiju, Holandiju i Luksemburg što su sazvale za danas u Berlinu sastanak samo svojih ministara spoljnih poslova o Bregzitu i budućem smeru evrointegracije.
„Šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer upozorio me je da medju nemačkim kolegama vlada mišljenje da treba Veliku Britaniju kazniti za to što nije htela da ide putem dublje političke integracije. Ali to bi bio lažni recept zato što bi druge zemlje koje su skeptične prema političkoj uniji počele da razmatraju britanski scenario“, kazao je Vaščikovski.
Prema njegovim rečima, kako god da krenu pregovori o Bregzitu i reformi EU, Poljska očekuje da će joj biti garantovane ogromne dotacije iz evropskih fondova minimalno u ovom budžetskom periodu do 2020. godine.
„Sve dok definitivno ne napusti EU, Velika Britanija ima sve obaveze i prava članice i zato mora da uplaćuje novac u zajednički budžet. Ali i kada izadje, biće tu neko partnerstvo. Norveška, koja nije članica EU ali koristi zajedničko tržište, za to plaća. Ako Velika Britanija bude htela da saradjuje sa EU po norveškom modelu, njen ulog neće biti osetno manji nego sada“, kazao je šef poljske diplomatije.
Za razliku od Poljske, druge dve članice Višegradske četvorke, Češka i Slovačka, nastoje da i nakon Bregzita u nekakvoj reformisanoj EU ostanu u glavnom jezgru dublje integracije gde se donose ključne odluke.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.