Porošenko oštro osudio nerede u Kijevu
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko oštro je večeras osudio nemire koji su izbili ispred Skupštine Ukrajine u Kijevu gde je jedan policajac poginuo i oko 100 ljudi povređeno, obećavajuči strogu kaznu za odgovorne.
„To je antiukrajinska akcija, čiji će organizaotri, svi bez izuzetka, biti strogo kažnjeni“, rekao je Porošenko aludirajući na esktremno desničarsku stranku Svoboda koju ukrajinske vlasti smatraju odgovornom za nerede.
Parlament je danas u načelu usvojio nacrt ustavnih reformi posle burne rasprave poslanika dok su ispred zgrade izbili neredi.
To su prvi ozbiljni neredi u Kijevu od uličnih protesta početkom 2014. godine koji su doveli do smene tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča.
Ispred parlamenta su se okupile pristalice nacionalističke i antiruske stranke Svoboda nezadovoljni da parlament odobri veću autonomiju zakletim neprijateljima na istoku Ukrajine pod kontrolom proruskih pobunjenika.
Svoboda, koja nije ušla u parlament, je ekstremno desničarska stranka čiji je lider Oleg Tjagnibok imao ranije verbalne ispade protiv Rusa ili Jevreja.
Okupljeni koji smatraju da parlament „usvaja antiukrajinsku i proputinovsku“ reformu počeli su na početku skupa da gađaju kamenicama i dimnim bombama policiju koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.
Napetost je ubrzo porasla kad je eksplodirala tučna bomba ispred zgrade. U toj eksploziji su ranjeni policajci, a jedan od njih je podlegao ranama.
Policija je navela da je uhapsila oko 30 osoba.
Porošenko najavio je polovinom jula ustavne reforme koje predviđaju veću autonomiju za područja na istoku Ukrajine pod kontrolom proruskih pobunjenika.
Zapad smatra te reforme velikim korakom u političkom rešavanju sukoba u kojem je od aprila 2014. poginulo više od 6.500 ljudi.
Predlog reforme daje veća ovlašćenja regionalnim i lokalnim vlastima, ali suprotno očekivanju proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine, nije potvrđen status polu-autonomije teritorije pod njihovom kontrolom.
Decentralizacija i specijalni status pobunjeničkih regiona Donjecka i Luganska predviđeni su prema sporazumu iz Minska koji je postignut uz posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoaa Olanda u prisustvu predsednika Rusije Vladimira Putina.
Prema tesktu reforme, taj poseban status može samo da odredi poseban zakon i to samo za period od tri godine, ne duže.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.