najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

Poseta Kim Džong Una Kini kao početak njegovog putovanja po svetu

Posle šest godina izolacije, severnokorejski lider Kim Džong Un promenio je stav i sada želi da „vidi svet“ i počne s posetama drugim zemljama.

Iznenadni sastanak s kineskim predsednikom Si Djinpingom u Pekingu ove nedelje bio je njegov prvi izlazak iz Severne Koreje od dolaska na vlast 2011. godine, prema navodima severnokorejske državne televizije.

Ipak, Peking je samo početak njegovih ambicioznih poseta, a postavlja se pitanje otkud ta iznenadna Kimova sklonost putovanjima u inostrastvo.

Na redu je sastanak s južnokorejskim predsednikom Mun Džae-inom, južno od demilitarizovane zone izmedju dve Koreje, a potom i susret s američkim predsednikom Donaldom Trampom, na za sada nepoznatoj lokaciji.

Čuju se i glasine da Kim razmatra susret s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, dok japanski premijer Šinzo Abe, jedan od najoštrijih kritičara severnokorejskog lidera, takodje želi da razgovara s njim uživo.

Kina, nesumnjivo najvažniji ekonomski partner Severne Koreje, pooštrila je prethodnih meseci sankcije Pjongjangu kako bi povećala pritisak na Kima da ublaži nuklearni program. Kim nije pokazao volju da se povinuje Pekingu, ali njegov neočekivan odlazak u Kinu u potpunosti je promenio taj narativ.

Za sada nije poznato o čemu su Kim i Si razgovarali. Izvesno je da je Si, primivši Kima pre drugih lidera, potvrdio primarnu ulogu Kine u smanjenju tenzija na Korejskom poluostrvu, i da će zahvaljujući toj poseti Kim biti bolje informisan i manje izolovan na sastancima s Munom i Trampom.

Kimov sastanak s južnokorejskim predsednikom, planiran za kraj aprila, simbolički je veliki korak napred posle godinu dana napetosti zbog raketnih i nuklearnih proba Pjongjanga i oštre retorike. Kim je pružio ruku pomirenja u januaru i obećao da će poboljšanje odnosa sa Seulom biti jedan od njegovih prioriteta u ovoj godini.

Kad je reč o sastanku s Trampom, ima više nepoznanica – kada će i gde, a neki bi dodali i da li će biti održan.

Umesto da to sama objavi, Bela kuća je prepustila delegaciji Južne Koreje da obavesti javnost da je Tramp pristao na Kimovu ponudu da se sastanu „do maja“. Gotovo ništa zvanično nije objavljeno posle toga.

Za priliku da stane rame uz rame s „liderom slobodnog sveta“, Kim bi mogao da oslobodi tri američka državljanina, ali za sada najveći znak pitanja stoji uz reč denuklearizacija.

Kim je često koristi u poslednje vreme, što neki zvaničnici u Vašingtonu tumače kao moguću spremnost Kima da pregovora o svom skupom nuklearnom arsenalu. Medjutim, drugo tumačenje je da on govori o trajnom povlačenju svih 30.000 američkih vojnika iz Južne Koreje i o nizu bezbednosnih garancija koje bi dovele do formalnog okončanja Korejskog rata, vodjenog od 1950. do 1953. godine.

Sastanak Kima i Putina ne bi trebalo da bude naročito zagonetan. Putin ima relativno prijateljski stav prema Kimovom režimu i aktivno pokušava da učvrsti veze, uprkos medjunarodnim sankcijama.

Rusija i Severna Koreja nedavno su potpisale sporazum o saradnji u naučnom istraživanju i mogle bi da diskutuju o novom mostu na granici.

Bolji odnosi s Moskvom mnogo bi značili Pjongjangu, teško pogodjenom padom Sovjetskog Saveza koji je 90-ih godina doprineo smrti stotina hiljada severnokorejanaca od gladi, posle čega veze nikad nisu bile kao pre.

Uz potencijalne ekonomske koristi, bliži odnosi s Rusijom važni su Kimu i kao balans protiv kineskog uticaja i kao tampon protiv Vašingtona i njegovih saveznika.

Zaglavljen u korupcionaškom skandalu, japanski premijer Abe nedavno je nagovestio da i on želi da se sastane s Kimom, pošto njegova zemlja ima velike probleme sa Severnom Korejom koji prevazilaze nuklearno pitanje.

Bivši severnokorejski lider Kim Džong Il priznao je na samitu dve zemlje 2002. godine da je njegova zemlja otela japanske gradjane 70-ih i 80-ih. Nekoliko njih je vraćeno u Japan, ali Tokio od tada traži više informacija, a taj spor izaziva oštra sporenja.

Abe je zabrinut da će pitanje otmica ostati nerešeno, ako on ostane po strani dok se Kim sastaje s liderima drugih zemalja. A cena za to mogla bi da bude veoma visoka.

Pjongjang će za normalizaciju odnosa zauzvrat verovatno tražiti da Japan plati više za štetu iz perioda kolonizacije Korejskog poluostrva, od 1910. do 1945. godine. Neki stručnjaci procenjuju da bi moglo biti reči o milijardama dolara odštete.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike