Preci ljudi ne potiču iz Afrike, već iz Bugarske i Grčke?

Današnja polja suncokreta i kukuruza na jugu Bugarske pre sedam miliona godina nalikovala su na afričku savanu, po kojoj su lutale gazele i žirafe, a možda i najstariji poznati ljudski predak, za kojeg su naučnici dosad verovali da potiče iz Afrike, navodi AFP.

U reportaži iz mirnog bugarskog sela Rupkite, gde mala ekipa istraživača po junskom suncu pretražuje glinom pokriveno isušeno rečno dno i natenane otkriva fosile, agencija navodi da je sve počelo 2002. kada je petogodišnji unuk lokalnog paleontologa-amatera Petra Popdimitrova pronašao nešto što je ličilo na fosilizovani zub sa trostrukim korenom.

„Ceo je bio plavo-sivkaste boje. Delovao je veoma istrošeno, pogotovo površina preko koje se žvakalo. Mislili smo da je životinjski (zub). Ali, moj zet, koji je zubar, uveče je kazao da bi mogao da bude ljudski“, kaže za AFP 76-godišnji Popdimitrov.

Agencija navodi da bi Popdimitrov mogao da bude na neki način u pravu i da bi ovo otkriće moglo da bude dokaz da su ljudi potekli od majmuna, ali ne iz Afrike, već iz istočnog Sredozemlja.

Popdimitrov je 2007. pokazao zub profesoru Nikolaju Spasov iz bugarskog Nacionalnog muzeja istorije prirode i Denisu Geradsu iz Nacionalnog muzeja istorije prirode iz Pariza.

Navodi se da sada, 10 godina kasnije, tim koji predvode Spasov i Madlen Beme sa nemačkog Univerziteta u Tibingenu izneli su teoriju da se zub slaže sa vilicom koju su nemački vojnici pronašli kopajući rov 1944. u blizini grčke prestonice Atine.

Prema ovim naučnicima, i zub i vilica pripadaju stvorenju nazvanom Grekopitekus, pretku čoveka koji je tek kasnije migrirao u Afriku. Spasov objašnjava da se do sada pretpostavljalo da je najstariji potencijalni ljudski predak bio Sahelantropus pronađen 2001. u Čadu u zapadnoj Africi, za čije ostatke se smatra da su stari oko sedam miliona godina.

„Sada mislimo da je to (najstariji ljudski predak) Grekopitekus pronađen u Grčkoj i Bugarskoj zato što su naša otkrića nekoliko stotina hiljada godina starija“, tvrdi Spasov.

Navodi se da je muški primerak Grekopitekusa težio oko 40 kilograma, koliko i ženka šimpanze danas, kao i da je imao masivnu i snažnu vilicu kojom je mogao da žvaće koru drveta i kestenje.

„Mi takođe pretpostavljamo da je mogao da hoda uspravno“, dodaje Spasov.

Navodi se da su zbog hroničnog nedostatka finansija za naučna istraživanja u Bugarskoj, najsiromašnijoj državi Evropske unije, iskopavanja ograničena na samo osam dana ovog leta, ali je i pored toga tim naučnika pronašao stotine fosila za koje se nadaju da pripadaju Grekopitekusu.

Očekuje se da će iskopavanja biti nastavljena u susednim državama Grčkoj i Makedoniji u septembru.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.