Prestati s jednostranim zatvaranjima granica
Zemlje na balkanskoj migrantskoj ruti ne bi trebalo da pribegavaju jednostranim merama na granicama, a trebalo bi da ubrzaju izgradnju prihvatnih kapaciteta za migrante, ukazala je danas Evropska komisija u izveštaju o napretku u primeni plana za rešavanje migrantske krize.
„Redovno su beleženi slučajevi jednostranih odluka u jednoj zemlji, što ima domino efekat na zemlje na daljem putu. Povratak na organizovano upravljanje granicama na putu Istočnog Mediterana/Zapadnog Balkana je najhitniji prioritet za Evropsku uniju“, navodi se u delu izveštaja za takozvanu balkansku rutu, pripremljenog za sastanak lidera EU 18. i 19. februara u Briselu.
U izveštaju se navodi da je potrebno hitno ubrzati povećanje smeštajnih kapaciteta i dodaje da je dogovoreno da se duž zapadnobalkanske rute broj mesta poveća za oko 50.000, od čega je oko polovina ispunjena ili je izgradnja kapaciteta u toku.
U saopštenju nema podataka o pojedinačnim zemljama, ali je prema podacima UNHCR-a koje je objavio RTS Srbija već pripremila većinu od 6.000 predvidjenih smeštajnih mesta, dok je i ostatak u pripremi.
Evropska komisija je u izveštaju naglasila i da zemlje moraju da insistiraju na primeni propisa EU o azilu i upravljanju granicama.
„Ljudi koji dolaze u EU moraju znati da će dobiti pomoć ukoliko im je potrebna, ali da nije na njima da odlučuju gde će to biti u EU“, navodi se u izveštaju.
Komisija je ocenila da je ostvaren napredak u primeni plana od 17 tačaka koji je utvrdjen na liderskom sastanku 25. oktobra 2015. godine sa ciljem uspostavljanja postepenog, kontrolisanog i uredjenog kretanja osoba po zapadnobalkanskoj ruti, a kao ključna pitanja izdvojeni su kontrola granica, kapacitet za prihvat i upravljanje tokom migracija medju zemljama koje su pod najvećim pritiskom.
Brisel navodi i da su Srbija, Slovenija, Hrvatska i Grčka preko mehanizma EU za civilnu zaštitu zatražile od drugih zemalja da im pošalju resurse za suočavanje sa teškom humanitarnom situacijom na svojim teritorijama, i da je 15 zemalja dalo ponudu za pomoć i dostavilo opremu poput šatora, vreća za spavanje i posteljine, predmeta za ličnu zaštitu, opreme za grejanje i osvetljenje i generatore struje.
„Ipak, veliki deo zahteva za pomoć još nije ispunjen“, navodi se u izveštaju i navodi da je Srbija medju zemljama koje još čekaju na odgovor na zahtev za pomoć.
Navodi se da će evropska agencija za koordinaciju upravljanja granicama Fronteks (Frontex) intenzivirati pomoć na grčkoj granici sa Makedonijom, kao i da je, budući da Fronteks ne može da radi direktno na teritoriji Makedonije, u toku razrada alternativnih načina za pomoć.
Ističe se i da je razvijen mehanizam razmene informacija i novi pristup saradnji i koordinaciji zemalja na balkanskoj ruti, kao i sveobuhvatna razmena informacija izmedju šefova policija o politikama i praksama na granicama i komunikacija i saradnja izmedju graničnih vlasti.
Iznet je podatak da je u 2015. od Turske u Grčku prešlo 880.000 osoba, od kojih je većina dalje išla zapadnobalkanskom trasom.
Izveštajem je obuhvaćena i primena mera u Grćkoj i Italiji, a ocenjeno je izmedju ostalog da se prihvatna mesta ne razvijaju dovoljno brzo, kao i da se ni premeštanje migranata iz Grčke i Italije ni prinudno vraćanje ne odvijaju zadovoljavajućim tempom.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.