Prete temperature kakvih nije bilo više od milion godina

ZAGREB – Zadržavanje temperatura na 1,5 do 2 stepena iznad predindustrijskih nivoa, koje mnogi klimatolozi smatraju kritičnim pragom, moglo bi da bude mnogo teže nego što se do sada mislilo, pokazala je nova studija, objavljena u američkom časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“.

Kako se navodi u radu, čak i ako bi se sve države sveta pridržavale sporazuma za borbu protiv klimatskih promena iz Pariza, postoji velika opasnost da će Zemlja ući u uslove koje klimatolozi nazivaju „Zemlja staklenik“.

Autori su u studiji identifikovali deset procesa, koji bi mogli da imaju efekt domina i da deluju po principu povratne sprege tako da rast temperatura više neće zavisiti samo od ljudske emisije ugnjen dioksida, prenosi Index.hr.

Kako navodi, u tu grupu spadaju otapanje leda, oslobađanje metanovih hidrata s dva okeana, slabljenje kopnenih i morskih odvoda ugljen dioksida, porast aktivnosti bakterija u okeanima, odumiranje amazonskih prašuma, smanjenje snežnog pokrivača na severnoj hemisferi, nestanak arktičkog leda u letnjim mesecima, ali i smanjenje antarktičkih morskih i kopnenih ledenih ploča.

Kao primer navodi se da će otapanje leda iz zemlje osloboditi velike količine metana, koji je mnogo snažniji od ugljen dioksida.

To će, upozorava se, jačati efekat staklenika, dalji porast temperatura i dalja otapanja.

Naučnici predviđaju da će okeani, koji trenutno apsorbiraju i toplotu i ugljen dioksid i deluju kao njihovi odvodi i skladišta, u jednom trenutku naglo početi da ispuštaju gasove koji dovode do efekta staklne bašte.

Kako se navodi, slično važi i za kopno i šume, koji godišnje apsorbuju oko 4,5 milijardi tona ugljen dioksida.

Prema navedenoj studiji, to bi moglo da počne da se događa već pri temperaturama od oko 2 stepena višim od predindustrijskih.

One su trenutno više 1,1 stepena Celzijusa, a Pariški sporazum njihov daljnji porast nastoji da ih organiči na oko 1,5 do 2 stepena Celzijusa.

Autori predviđaju da bi temperature s vremenom mogle da se stabilizuju na globalnom proseku, koji bi bio od 4 do 5 stepeni viši od predindustrijskog, dok bi nivoi mora mogli da narastu za oko 10 do 60 metara.

„Prelaženje praga vodilo bi prema mnogo višim prosečnim temperaturama od bilo kojih međuglacijalnih u poslednja 1,2 miliona godina, te do značajno viših nivoa mora negos sto su ikada bile u holocenu. Ako se prekorači prag, dobijena putanja verovatno bi uzrokovala ozbiljne poremećaje ekosistema, društva i ekonomija. Potrebna je kolektivna ljudska akcija da se Zemljini sastavi usmere daleko od potencijalnog praga i stabilizuju u nastanjivom međuglacijalnom stanju“, navode autori.

Kako dodaju, takva akcija podrazumeva upravljanje biosferom, klimom i društvima.

Pojedini stručnjaci predviđaju da bi u svetu toplijem oko 4 stepena moglo da živi oko desetina današnjeg broja stanovnika.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike