Proces izbora novog generalnog sekretara UN sve otvoreniji
Predsednik Generalne skupštine UN Mogens Liketoft (Lykketoft) pozdravio je uključivanje država članica UN u izbor sledećeg generalnog sekretara UN kao i nivo transparentnosti procesa.
U intervjuu za medijski centar UN, objavljenom uoči današnjeg novog kruga glasanja o kandidatima za naslednika Ban Ki Muna, Liketoft je rekao da je to bio jedan od prioriteta njegovog jednogodišnjeg predsedavanja.
On je rekao da je izbor novog generalnog sekretara UN „delikatan proces“ i da su napori da se on učini što transparentnijim preduzimani u saradnji sa Savetom bezbednosti.
„Savet bezbednosti je prihvatio svaki korak koji smo preduzeli. To je promenilo i ravnotežu izmedju onoga što se dešava u Generalnoj skupštini i onoga što se dešava u Savetu bezbednosti koji zapravo čine 15 članica Generalne skupštine. Oni po povelji imaju obavezu da predlažu Generlanoj skupštini UN. Verujem da to što smo učinili ima suštinski uticaj i na prioritete za kandidate u Savetu bezbednosti UN. Dakle reč je o procesu menjanja pravila igre, ishod naravno ne znamo, ali znamo da je dostignuti nivo transparentnosti prema članstvu ostaje i više nema nazad“, rekao je Liketoft.
U Savetu bezbednosti UN danas će biti održan četvrti krug neformalnog izjašnjavanja o kandidatima za novog generalnog sekretara UN medju kojima je i kandidat Srbije Vuk Jeremić koji je posle trežeg glasanja 29. avgusta treći od ukupno 10 kandidata.
Na vodećoj poziciji i posle trećeg kruga je ostao nekadašnji premijer Portugala i bivši visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš. Drugi je Slovak, bivši šef diplomatije Miroslav Lajčak, dok treće mesto sa Jeremićem deli kandidatkinja Bugarske, generalna sekretarka Uneska Irina Bokova.
Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti UN i danas će kraj imena svakog od kandidata moći da zaokruže „ohrabruje“, „obeshrabruje“ ili „neodlučan“, a krajem meseca, najverovatnije 26. septembra trebalo bi da bude održan još jedan krug glasanja.
Savet bezbednosti trebalo bi do kraja septembra da preporuči jednog kandidata Generalnoj skupštini UN. U slučaju da ne može da se usaglasi oko jednog kandidata, više njih će izaći pred 193 članice na Generalnoj skupštini.
Prvi čovek svetske organizacije, po pravilu geografske rotacije koje je do sada uvek poštovano, trebalo bi da bude izabran iz grupe istočnoevropskih zemalja.
Veruje se i da bi prednost pri izboru trebalo da ima žena jer su na čelu UN od njihovog osnivanja do sada bili isključivo muškarci, ali je najvažniji uslov da predloženi kandidat bude prihvatljiv za stalne članice Saveta bezbednosti UN sa pravom veta.
Za novog generalnog sekretara UN prijavilo se 12 kandidata, ali su u medjuvremenu od trke odustali kandidati Hrvatske i Crne Gore, bivši šefovi diplomatija Vesna Pusić i Igor Lukšić.
Od deset preostalih kandidata pet su muškarci i pet žene. Šestoro kandidata je iz istočne Evrope, jedan je iz zapadne, dve kandidatkinje su iz Latinske Amerike i jedna iz azijsko-pacifičkog regiona.
Kandidati su: Irina Bokova (Bugarska), Kristina Figeres (Kostarika), Natalija German (Moldavija), Antonio Gutereš (Portugal), Vuk Jeremić (Srbija), Srdjan Kerim (Makedonija), Helen Klark (Novi Zeland), Miroslav Lajčak (Slovačka), Susana Malkora (Argentina) i Danilo Tirk (Slovenija).
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.