Putinu Berlin bliži od Pariza

Ruski predsednik Vladimir Putin posle četiri godine stiže u Berlin na razgovore o Ukrajini i Siriji, a nemačka štampa ocenjuje je ova iznenadna poseta dobra vest i veliki uspeh kancelarke Angele Merkel.

Putin je danas zapravo trebalo da bude u Parizu. Međutim, između Rusije i Francuske došlo je do nesuglasica u vezi sa Sirijom i Putin je jednostavno otkazao posetu.

Ali zato ga je Angela Merkel odmah pozvala u Berlin, zajedno sa ostalim učesnicima propalog susreta u Parizu: Fransoa Olandom i Petrom Porošenkom.

Putin u Berlinu nije bio već četiri godine i nemačka štampa navodi da je i samo održavanje sastanka četvorke koja čini „normandijski format“, veliki uspeh nemačke kancelarke, piše Dojče vele.

Upravo je ta četvorka februara 2015. u Minsku dogovorila mirovni plan za Ukrajinu – ali on nikada nije zaživeo.

Poslednji susret kvarteta bio je pre godinu dana u Parizu, nakon čega su odnosi bivali sve hladniji i dostigli najnižu tačku kada je EU nedavno na predlog Londona raspravljala o pooštravanju sankcija Rusiji.

Da su sankcije pooštrene, Putin sigurno ne bi danas došao na sastanak, piše Dojče vele i dodaje da je Berlin, međutim, ili srećom već tada imao drugačije planove.

„Angela Merkel se sastaje se Putinom – to je dobra vest u masi loših vesti“, piše berlinski Tagešspigel.

„Ako iko može da razgovara sa gospodarom Kremlja, onda je to kancelarka Angela Merkel. Od njene procene posle sastanka u mnogome će zavisiti da li će doći do približavanja sa Rusijom – ili slede nove sankcije i nastavak paralisanja ruske ekonomije. Za Nemce je sve to takođe veoma teško, ali moral se ne može kupiti ili prodati“, piše list.

Rajniše post iz Diseldorfa slično vidi ulogu Angele Merkel navodeći da kancelarka spada među retke političare u Evropi prema kojima se Putin ne odnosi s prezirom, već sa poštovanjem.

Angela Merkel bi, kako se kaže, to danas trebalo da iskoristi i Putinu otvoreno kaže da snosi deo odgovornosti za patnje u Siriji.

„Vladara Kremlja diplomatija ostavlja hladnim, ali Putin ima jednu slabost: čežnju da bude važan. Bilo bi mudro kada bi EU sankcionisala ruskog predsednika i njegovu moćnu kliku, ali tako da narod ne mora da pati. Zabrana putovanja, bojkot Svetskog prvenstva u fudbalu, isključenje iz G8… ima toga što bi moglo da se uradi“, piše Rajniše post.

„Bez Putina se ne može uticati ni na situaciju u Siriji, niti na stalno rasplamsavanje rata u Ukrajini“, piše Tririše Volksfrojnd (Trir).

Zbog toga je, ocenjuje list, njegova poseta Berlinu veoma važna.

„Ali, oprezno: sastanak ne treba odmah smatrati kao veliki znak opuštanja. Jer ovaj susret neće rešiti problem Ukrajine, niti Putina navesti da prekine podršku sirijskom predsedniku Asadu. A i prateća muzika je suviše glasna, odnosno debata o daljim sankcijama protiv Moskve“, navodi Trir.

Minhenski Zidojče cajtung pita se kako se treba odnositi prema Putinu.

„Tačan odgovor još nije pronađen. Bez obzira koliko nepredvidljiv Putin bio i ostao, Evropljani moraju jasno da daju do znanja: Sve zemlje – uključujući i Ukrajinu – imaju pravo da biraju svoje saveznike. Krađa teritorije, kao na Krimu, nikada neće biti prihvaćena. Članice NATO uživaju punu zaštitu od ruskih napada. A najteži ratni zločini, kao što je bombardovanje Alepa, mogu rezultirati sankcijama“, piše SZ.

Folkšstime iz Magdeburga smatra da je sastanak bio neizbežan te da je on važan iako se ne očekuju čuda.

„Jer koliko god banalno zvučalo: u današnje vreme, politički sukobi se gotovo isključivo mogu rešiti pregovorima. Šanse za mir u Siriji postoje samo ako Putin to bude hteo“, navodi list i dodaje da će i propali mirovni proces u Ukrajini krenuti sa mrtve tačke samo ako ruski predsednik izvrši uticaj na proruske snage.

„Nemačka i Evropa doduše ne bi trebalo da podstiču megalomaniju ruskog predsednika, ali bi trebalo da odustanu od novih provokacija. Oštrije sankcije bi štetile obema stranama, a ne bi rešile konflikte“, zaključuje Folkšstime, prenosi Dojče vele.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.