SEEBDN: Umesto na razlike, treba gledati na sličnosti

BEČ – Zapadni Balkan ima veliki potencijal, koji je do sada neiskorišćen, jer zemlje regiona isuviše gledaju na svoje različitosti umesto da traže sličnosti, ocenjeno je u Beču na „Južno-istočno evropskom biznis krugu“ u organizaciji Mreže za razvoj poslovanja jugoistočne Evrope (SEEBDN).

Ministar odbrane Crne Gore Predrag Bošković istakao je, u svom obraćanju na sinoćnjem skupu, da su sada potrebne hrabre i pametne odluke, te ukazao da bi, da ih je bivša Jugoslavija donela krajem 1980-tih, postjugosovenske države danas već mogle biti članice EU.

Naglasio je da su za privlačenje investicija potrebna stabilnost i mir.

U čitavoj Evropi, konstatovao je crnogorski ministar, postoje tenzije, jer u mnogim delovima populisti dolaze na vlast.

Ocenio je da globalno gledano, bezbednost postaje jedno od važnijih pitanja i da je globalna bezbednost trenutno u većoj opasnosti od one na Zapadnom Balkanu.

Bošković je ukazao da u regionu postoje hrabri ljudi, a kao primer naveo je postizanje sporazuma između Grčke i Severne Makedonije, kojim je rešeno nešto, za šta se još pre dve godine mislilo, da je nerešivo.

Naveo je da na Zapadnom Balkanu, međutim, ima još otvorenih problema.

S tim u vezi je naveo kosovsko pitanje, dodajući da je retorika oko toga sada kao tokom 1990-tih, ali je ipak ocenio da, i pored toga, ne mogu da se dogode stvari koje su se dogodile tada.

Međutim, nestabilnost na Kosovu može izazvati nestabilnost u Crnoj Gori, Srbiji, BiH, i drugim zemljama regiona, jer su sve povezane, a može negativno uticati i na stabilnost Evrope.

Neophodno je, kako je istakao, da se Beograd i Priština što pre vrate dijalogu.

Dalji izazov predstavlja BiH, za koju je kazao da je nefunkcionalna država.

Ukazao je da je najveći problem na Balkanu što svi uvek gledaju na različitosti, umesto na zajednički interes.

Bošković je kazao da je zajednički interes do sada bilo stremljenje ka članstvu u EU.

On je ukazao da se stav stanovništva prema EU menja, jer Unija već duže ne daje dobar primer.

Kada je reč o Crnoj Gori, izrazio je uverenje da će zatvoriti sva poglavlja u pristupnim pregovorima do 2023., a da je ona na EU da li je spremna da je primi kao članicu.

Regionalna direktorka Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre istakla je da se poslovno okruženje u regionu poboljšalo, da su ekonomski podaci bolji.

Međutim, neophodno je da se osnaže mala i srednja preduzeća, koja su stub privrede.

EIB je, kako ističe, spremna da i dalje podržava zemlje Zapadnog Balkana u daljem razvoju.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović naglasio je da se stalno čuje za neiskorišćeni potencijal Zapadnog Balkana, te dodao da je najveći problem što nedostaju snažne institucije, zbog čega region teško sustiže zemlje EU.

Prema njegovim rečima, neophodno je iskoristiti pun potencijal privatnog sektora.

Ujedno je konstatovao da i dalje postoje političke pretnje i prepreke po trgovinu u regionu, a kao primer je naveo takse koje je Priština uvela na srpsku i bosansku robu, kao i stalne tenzije među susedima.

Vlahović je istakao da je 2018. privredni rast regiona bio veći nego prethodne godine pre svega zahvaljujući Srbiji, koja je najveće tržište, pa sve što se dogodi u Srbiji ima uticaja po ceo region.

Srbija je, kako je preneo, imala više godina zaredom suficit u budžetu, bila šampion u privlačenju direktnih stranih investicija, smanjila javni dug.

Vlahović smatra da, ako region želi da sustiže zemle EU, mora da poveća ukupne investicije, stvori još bolje uslove za ulaganja, i ujedno ojača institucije.

SEEBDN osnovan je kao nezavisno poslovno udruženje istaknutih menadžera, preduzetnika i diplomata iz Nemačke, Austrije, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, zemalja Zapadnog Balkana sa ciljem promovisanja ekonomskog i investicionog okruženja u jugoistočnoj Evropi, uspostavljanja bližih veza sa EU i podrške regionalen ekonomske saradnje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.