Šolaja:Dodikovu izjava izazvao sam Incko svojim ponašanjem

BANJALUKA – Izjava predsedavajućeg predsedništva BiH Milorada Dodika da je visoki predstavniki u Bosni i Hercegovini Valentin Incko monstrum koji mrzi Srbe i Hrvate i da treba da nestane, po oceni profesora na banjalučkom FPN Miloš Šolaja izazvana je ponašanjem visokog predstavnika.
„Jednostavno, ta institucija ne može da se uklopi u realne odnose u BiH i ne može da bude efikasna što se pokazuje već dugi niz godina. Incko nije pronašao način da usaglasi poglede svih strana tako da Dodik jasno upućuje da Incko od tri strane u forsira jednu, bošnjačku“, kaže Šolaja i ističe da je na „sličnom fonu“ kao Dodik i hrvatski predstavnik u BiH, predsednik HDZ BiH Dragan Čović, koji je, kako kaže, danas kritikovao Incka.

Najava Valentina Incka, od pre nekoliko dana da će nametnuti zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, vidi ka o primer da se visoki predstavnik „po ko zna koji put“ svrstava na jednu, bošnjačku stranu.

On podseća da je pre pet godina, 2015, bio pokušaj nametanja rezolucije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na predlog Velike Britanije koji se odnosio na osudu Republike Srpske i Srbije za navodni genocid u Srebrenici, na šta je potom Rusija uložila veto.
„Čitavu priču potenciraju Bošnjaci jer radi se o tome da se spreči bilo kakva mogućnost preispitivanja istorijskih situacija koje su vezane pre svega za Srebrenicu. Više puta je iz Republike Srpske govoreno da je potrebno preispitati sve okolnosti oko dešavanja u Srebrenici, formirana je i komisija …a Incko bi hteo da se taj Zakon usvoji u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, ali to je nemoguće bez saglasnosti srpskih predstavnika, a u ovom slučaju ni hrvatski to ne bi podržali“, ističe Šolaja za Tanjug.
Kako kaže, zbog toga, Incku preostaje samo mogućnost nametanja zakona, „fiksiranja“ da su Srbi genocidni što bi se, po mišljenju Šolaje, odnosilo „za večnost“.
„On može da nametne zakon u skladu sa bonskim ovlašćenjima ali i u tom slučaju zakon konačnu verifikaciju mora da ima u bosanskohercegovačkom parlamentu. Do toga sigurno ne bi došlo“, objašnjava Šolaja i dodaje da bi Inckovo „oglušavanje“ na odluku u Parlamentu BiH otvorilo „provaliju problema“.
Prema njegovim rečima, uloga visokog predstavnika je anahrona i treba je redefinisati, kako samu kancelariju tako i „ulogu Valentina Incka lično“.
„Ukoliko ne prođe proceduru u Skupštini nijedan zakon se ne može objaviti u Službenom glasniku BiH i onda ‘nije zakon’.

Rezolucija Saveta Evrope iz 2004. kaže da je visoki predstavnik institucija bez demokratskih ograničenja, apsolutističkog karaktera kojoj su data neograničene moći u pogledu nametanja odluka“, napominje Šolaja i skreće pažnju na činjenicu da su, u vreme kada su usvojena bonska ovlašćenja koja pružaju mogućnost nametanja, 1997. godine, bili sasvim drugačiji politički odnosi u svetu.
Ako je tada i moglo polaziti nešto za rukom, danas je to daleko teže, uverava on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.