U trendu

Šolc: Moramo izbeći podelu sveta na blokove

BERLIN – Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je danas da može doći do novog Hladnog rata zbog podele sveta u blokove i pozvao da se ulože napori kako bi se izgradila nova partnerstva.

„Svet se suočava sa prekretnicom. Agresija Rusije na Ukrajinu znači kraj jedne ere. Nove sile su ojačale i ponovo ojačale, a među njima je ekonomski jaka, i politički samouverena Kina. U takvom novom multipolarnom svetu takmiče se različite zemlje, modeli vladanja oko moći i uticaja“, naglasio je Šolc u autorskom tekstu u magazinu „Spoljni poslovi“ (Foreign affairs).

Prema njegovim rečima, Nemačka čini najviše što može da odbrani osnovne principe Povelje UN na kojoj se zasniva međunarodni poredak.

„Njegova bezbednost i blagostanje zavise od toga da je moć vezana za opšta pravila. Zbog toga Nemačka teži ka tome da bude garant evropske bezbednosti kao što to od nje očekuju njeni saveznici i oni koji podržavaju multilateralna rešenja za globalne probleme. Samo tako Nemačka može preživeti uspešno geopolitičke oluje našeg doba“, podvukao je Šolc.

Rekao je da su za većinu sveta protekle tri decenije od pada Gvozdene zavese obeležene relativnim mirom i blagostanjem, a to je, kako dodaje, posebno važilo za Nemačku, koja je ostvarila ujedinjenje.

Šolc je istakao da se u toj novoj eri činilo mogućim da Rusija može postati partner, a ne protivnik zapada.

Zbog toga, kako objašnjava, većina evropskih zemalja je smanjila svoje vojne budžete i vojsku.

„Za Nemačku logika je bila jednostavna – zašto bi imali veliku vojsku od pola miliona vojnika, ako su svi naši susedi bili prijatelji ili partneri“, ukazao je on.

Šolc je istakao da se težište pomerilo na druge pretnje.

Rusko rukovodstvo, naveo je, doživelo je raspad bivšeg Sovjetskog saveza i Varašavskog pakta potpuno drugačije od Berlina i drugih evropskih glavnih gradova.

„Umesto da mirni pad komunističke vlasti posmatraju kao veću šansu za više demokratije i slobode, predsednik Vladimir Putin to smatra najvećom geopolitičkom katastrofom 20.veka. Ekonomske i političke turbulencije u delovima postsovjetskog saveza tokom 1990-tih su pojačali osećaj gubitka i boli“, rekao je Šolc dodajući da su u tom okruženju autoritarne i imperijalističke težnje ponovo oživljene.

Podsetio je da je Putin na Minhenskoj konferenciji 2007.održao agresivni govor u kojem je međunarodni poredak koji se zasniva na pravilima nazvao instrumentom američke prevlasti.

Godinu dana kasnije on je vodio rat protiv Gruzije, a 2014. je zaposeo i anektirao Krim, te poslao trupe na istok Ukrajine.

Šolc je optužio Rusiju da je potom minirala sporazume o kontroli naoružanja i povećavala svoju vojnu sposobnost.

„Korak po korak je Putinova Rusija išla je putem koji je zemlju udaljivao od Evrope i mirovnog poretka zasnovanog na miru“, naglasio je on i dodao da je „brutalni napad Rusije na Ukrajinu u februaru obeležio početak jedne nove realnosti, a to je povratak imperijalizma u Evropu“.

Rusija, kako kaže, u tome koristi brutalne vojne metode 20.veka i nanosi veliku patnju Ukrajini.

Posledice rata Rusije pogađaju ne samo Ukrajinu, navodi Šolc i ističe da je Putinovo naređenje za napad uništilo evropsku i međunarodnu mirovnu arhitekturu, koja je uspostavljena više decenija.

Tvrdi da Rusija pod vođstvom Putina ne poštuje ni elementarne principe Povelje UN, kao što je odustajanje od nasilja kao načina za vođenje međunarodne politike, ili obaveze na poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država.

„Kao imperijalna sila Rusija sada preduzima pokušaj da nasilno pomeri granice i svet podeli u blokove i sfere uticaja“, smatra Šolc.
Svet, kaže, ne sme dozvoliti da u tome uspe i da se mora usprotiviti revanšističkom imperijalizmu Rusije.

Nemačka sada ima značajan zadatak da preuzme ulogu glavnog garanta bezbendosti u Evropi time što investira u svoju vojsku, jača evropsku namensku industriju i vojno prisustvo povećava na istočnom boku NATO, te i obučava i naoružava ukrajinske snage, podvlači Šolc.

Istakao je da nova uloga Nemačke zahteva novu stratešku kulturu i nacionalnu bezbednosnu strategiju, koja će biti usvojena za par meseci, a koja će uzeti u obzir novonastalo stanje.

„Poslednje tri decenije smo odluke u vezi bezbednosti i naroužanja Bundesvera donosili na osnovu miroljubive Evrope, a sada ćemo se orijentisati na osnovnu pretnju sa kojom se suočavamo mi i naši saveznici u Evropi, a u to spadaju potencijalni napadi na saveznike, sajber rat, i čak i mogućnost nuklearnog napada, kojim je Putin pretio“, rekao je on.

Transatlanstko partnerstvo je bilo i ostalo ključno za savladavanje tih izazova, smatra Šolc.

Istovremeno ukazuje da delovanje NATO ne sme da vodi ka direktnoj konfrontaciji sa Rusijom, ali da Alijansa mora da se pobrine za verodostojno odvraćanje.

U tu svrhu, kako objašnjava, je Nemačka provećala prisustvo na istočnom boku NATO i Litvaniji, Slovačkoj, Estoniji i Poljskoj, a mornarica je povećala aktivnosti u Istočnom moru.

„Naša poruka Moskvi je potpuno jasna – odlučni smo da odbranimo protiv svake agresije svaki santimetar NATO teritorije. Ispoštovaćemo obećanje NATO da će se svaki napad na saveznika smatrati napadom na ceo savez“, istakao je on.

Ukazao je i da su potpuno neprihvatljive Putinove pretnje u vezi upotrebe nuklearnog naoružanja, dodajući da bi upotreba takvog naoružanja značila prekoračenje crvene linije, koju je čovečanstvo s razlogom postavilo.

Ocenio je da je bila pogrešna procena Putina da će invazija Ukrajine opteretiti odnose njegovih protivnika, već su naprotiv EU i transatlantski savez snažniji nego ikada.

„Putin je imao nameru da Evropu podeli na zone uticaja i svet u blokove velikih sila i vazalnih država. Umesto toga rat je vodio samo ka podsticanju EU“, kazao je Šolc podsećajući da su na Savetu EU u junu Ukrajina, kao i Moldavija dobile status kandidata, i da je postojalo jedinstvo da se realizuje pristup šest partnera Zapadnog Balkana, što je nazvao svojim ličnim ciljem.

Ukazao je da će na putu ka ostvarenju tih ciljeva protivnici pokušati da stvore razdor među zemljama članicama.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar