Šta će američki „prljavi inspektori“ u Rusiji

U krajnje napetoj situaciji male su šanse da Moskva dozvoli dodatne kontrole svojih postrojenja. Zapravo, Moskva je učinila sve da čak i pre predviđenog roka uništi sve zalihe hemijskog oružja. A ako Rusija i omogući kontrolu svojih skladišta, sankcije će svejedno ostati na snazi, jer su one uvedene na potpuno drugim osnovama.

Danas stupa na snagu novi set američkih sankcija Rusiji zbog navodne upotrebe hemijskog oružja u britanskom Solsberiju. Prvi paket novih sankcija, koje su uvedene povodom incidenta u Solsberiju, podrazumeva potpunu zabranu izvoza elektronskih uređaja i opreme dvojne namene u Rusiju.

Drugi paket sankcija bi mogao da bude uveden za tri meseca, a uključio bi smanjivanje nivoa diplomatskih odnosa, zabranu letova ruskoj avio-kompaniji „Aeroflotu“ u SAD i gotovo potpuni prekid američkog izvoza u Rusiju. Uslov da ne budu uvedene, kako poručuju iz Vašingtona, jeste da Rusija predoči dokaze da više ne proizvodi hemijsko oružje. Vašington naime traži da u objekte gde su se nekad proizvodili otrovi dođu američki inspektori koji bi izvršili kontrolu.

Bivši član Komisije UN za biološko i hemijsko oružje i vojni ekspert Igor Nikulin za Sputnjik objašnjava da je 2017. godine Rusija završila uništavanje svih zaliha svog hemijskog oružja, a da su apsolutno sve faze pratili američki i britanski stručnjaci, kao i međunarodni posmatrači Organizacije za zabranu hemijskog oružja. Na kraju svake faze su svi ti inspektori stavili svoje potpise.

„Mislim da su sada, u krajnje napetoj situaciji, male šanse da Moskva dozvoli dodatne kontrole svojih postrojenja. Zapravo, ne razumem šta to Amerika traži i zašto bi Rusija trebalo nekoga negde da pušta. Tim pre što je Moskva učinila sve da čak i pre predviđenog roka uništi sve zalihe hemijskog oružja. Prema prethodnom rusko- američkom zajedničkom planu, Moskva je bila u obavezi da to uradi do kraja 2018. godine. Trebalo bi istaći da su Amerikanci uništavanje svojih zaliha hemijskog oružja odložili do 2024. godine, jer navodno nemaju novca u budžetu za te potrebe. Ne zaboravimo da njihov budžet iznosi preko 700 milijardi dolara“, navodi Nikulin.

Politikolog Aleksandar Asafov podseća da Amerikanci već tradicionalno koriste optužbe za proizvodnju i korišćenje hemijskog oružja kao povod da se obračunavaju sa državama koje im ne idu niz dlaku.

„Navodno posedovanje hemijskog oružja je bio razlog da se započne intervencija u Iraku, slični argumenti su korišćeni kao izgovor za izlazak SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i očigledno Rusija nije mogla da izbegne istu sudbinu. Bliski Trampov saradnik, njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton tu retoriku koristi prema svim onim državama koje smatra neprijateljima SAD. Tako je, na primer, na Kubi on pošto-poto tražio biološko oružje, onda kada su pokušavali da optuže Havanu da ga proizvodi. Takođe, Bolton je čak izdejstvovao da Žoze Bustani, bivši direktor Organizacije za zabranu hemijskog oružja, podnese ostavku. Direktno mu je pretio. Bustani nije želeo da učestvuje u delatnostima koje su imale za cilj da se lažno potvrdi kako Sadam Husein barata hemijskim oružjem, a kao što se sećate, to je tada Americi bilo neophodno da započne intervenciju“, podseća Asafov.

Pošto je sve svoje zalihe hemijskog oružja uništila, Rusija je sve obaveze pred Organizacijom za zabranu hemijskog oružja ispunila, objašnjava Nikulin. Inače, zahtev Amerikanaca da pregledaju postrojenja zasnovan je na njihovom unutrašnjem zakonu iz 1991. godine i to nema veze sa Rusijom. Zakon predviđa mogućnost da SAD uvedu sankcije bilo kome i bilo gde ako Vašington posumnja da neka država ili lider koristi hemijsko oružje, objašnjava bivši član Komisije UN za biološko i hemijsko oružje i vojni ekspert.

„Reakcija, odnosno mere koje predviđa zakon podrazumevaju na primer zabranu izvoza onih proizvoda koji mogu biti korišćeni i u civilne i u vojne svrhe i niz drugih mera, ali poslednju reč bi trebalo da ima predsednik države, a da pri tome Kongres ne mora da potvrdi odluku. Zato bi bilo veoma čudno da Moskva izađe u susret Vašingtonu povodom ovih neosnovanih optužbi“, zaključuje vojni ekspert.

Sa tim stavom se slaže i Aleksandar Asafov i ističe da Trampova administracija pokušava da sada, pred izbore za Kongres, preuzme inicijativu, uvodeći sankcije na osnovu tog zakona iz 1991. godine, kao i da je toliko insistiranje na problemu hemijskog oružja apsurdno.

„Toliko insistiranje na problemu hemijskog oružja je apsurdno, jer ne postoje relevantni dokazi, ni informacije. I zahtevi da Rusija mora obavezno da omogući pristup inostranim inspektorima koji bi trebalo da utvrde da li se negde skladišti hemijsko oružje su takođe potpuno apsurdni. Ako Rusija i omogući kontrolu svojih skladišta, sankcije će svejedno ostati na snazi, jer su one uvedene na potpuno drugim osnovama. Jasno je da nikakva kontrola nije potrebna, jer očigledno nije došlo do bilo kakvog narušavanja međunarodnih pravila od strane Rusije. Sve optužbe se baziraju na dva slučaja — Solsberiju i Ejmsberiju, a dokazi do danas nisu ni nađeni niti dostavljeni na uvid svetskoj javnosti“, ističe Asafov.

Bivši član Komisije UN za biološko i hemijsko oružje, vojni ekspert Igor Nikulin zaključuje da bi bilo bolje da oni ispitaju šta se to dešava u laboratoriji Porton Daun. Tamo je za poslednjih 15 godina umrlo više od 10 zaposlenih. I to su upravo oni ljudi koji su se bavili razradom bojnih otrova, navodi naš sagovornik.

„Poginuo je između ostalog mikrobiolog Keli, koji je svojevremeno sarađivao sa Skripaljem, poginuo je Vladimir Pasečnik, koji je prebegao iz SSSR-a, a svojevremeno je bio direktor jednog resornog naučnog instituta u okolini Sankt Peterburga. Tako da tamo ima mnogo nerazjašnjenih smrti, a Skripaljevi očigledno nisu prva ni jedina žrtva“, podseća Nikulin.

Anton Utkin, ekspert za hemijsko oružje i bivši inspektor UN za Irak, kaže da se hemijsko oružje koristi isključivo kao izgovor, kao i da sankcije imaju sasvim drugu pozadinu i zadatak. Naš sagovornik smatra da se sada izvršna i zakonodavna vlast, odnosno administracija predsednika i Kongres takmiče ko će pokazati agresivniji pristup prema Rusiji. I to je faktor unutrašnje politike SAD.

„Inspekcija postrojenja u Rusiji je bez ikakvih problema ili prekida obavljana od 1997. godine, zaključno sa 2017. godinom. Godine 1989. je bio potpisan sporazum u Vajomingu, a Rusija i SAD su se obavezale da će razmenjivati timove inspektora. Za sve to vreme, Rusija nikada nije pravila nikakve probleme američkim inspektorima niti branila pristup svojim postrojenjima. Hemijsko oružje se ovde koristi kao izgovor. Šta može da se kaže kada je Rusija optužena i proglašena krivom pre nego što je bilo kakva ozbiljna istraga povodom slučaja Skripalj bila sprovedena“, ističe Utkin.

Bivši inspektor UN za hemijsko oružje uvođenje novih sankcija stavlja u kontekst događaja u Siriji i navodi vrlo interesantno tumačenje.

„SAD zapravo žele da Rusija ne ometa istragu ’na licu mesta‘. Obratite pažnju na ovu formulaciju. Radi se o engleskom izrazu ’inside inspection‘, odnosno kontrola na terenu. Iz usta državnog sekretara koji je to izjavio i zatražio od Rusije nije bilo definisano o kojim se mestima radi, odnosno da li oni žele da kontrolišu hemijsko oružje u Rusiji ili na nekim drugim lokacijama, recimo u Siriji“, objašnjava Utkin.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.