Šta čeka Španiju posle izbora?

U zemlji u kojoj su poslednjih decenija na vlasti smenjivali Socijalisti i Narodna stranka politički pejzaž će najverovatnije biti izmenjen ulaskom u parlament dve nove stranke, levičarskog Podemosa (Mi možemo) i desno orijentisanog Siudadanosa (Građani) a zasada se mogu naslutiti tri scenarija za formiranje nove vlade.

Po jednom, vladu bi formirala Narodna stranka, koja će, kako se očekuje ipak dobiti najviše glasova – oko 28 procenata uz podršku Siudadanos koji bi po anketama mogao da osvoji 19 odsto glasova, piše Fajnenšel tajms.

Te dve stranke bi zajedno mogle imati taman dovoljno glasova u parlamentu od 350 mesta.

Rahoj sebe predstavlja kao garanta ekonomskog oporavka i nacionalnog jedinstva nasuprot separatističkim težnjama u Kataloniji.

On je obećao da će nastaviti ekonomske reforme, smanjiti poreze i stvarati čak 500,000 novih radnih mesta godišnje. Njegova kampanja je usredsređena na starije birače.

Od 35,6 miliona birača u Španiji, 10,9 miliona ima preko 60 godina.

Siudadanos je do prošle godine bio samo mala regionalna sranka, koja je računala na glasove u Kataloniji, ali u međuvremenu je privukao glasove i levo i desno orijentisanih birača. Zalaže se za dobru poslovnu klimu, reformu tržišta rada i veća ulaganja u istraživanje i razvoj kako bi se podstaklo stvaranje novih radnih mesta.

Narodna stranka i Siudadanos se preklapaju kada je reč o ekonomskoj politici koja je uz zapošljavanje centralna tema ovogodišnjih izborai, ali lider Siudadanosa Albert Rivijera je rekao da neće podržati ni Rahoja ni lidera Socijalista Pedra Sančesa za premijera.

Međutim, njegove reči su protumačene kao da bi mogao da podrži vladu Narodne stranke ukoliko bi se na njenom čelu našao neko drugi, a Rahojev zamenik Soraja Saenz Santamarija važi za najverovatnijeg kandidata.

Drugi scenario je da se Siudadanos udruži sa socijalistima koji su  tokom kampanje obećavali da će vratiti unazad neke od Rahojevih reformi i usredsrediti se na pitanje nejednakosti.

Međutim sudeći po anketama uoči izbora, te dve stranke bi teško mogle imati apsolutnu većinu od 176 glasova da izaberu premijera pa bi im bila potrebna, ili podrška Podemosa ili da se ta stranka uzdrži od glasanja u završnoj rundi.

Na levoj strani spektra, socijalisti bi se teorijski mogli udružiti sa Podemosom ali to nije verovatno jer ankete ukazuju da bi ni oni ne bi imali dovoljno glasova, a većina analitičara smatra da je kombinacija Narodne stranke i Socijalista nemoguća kao i udruživanje Podemosa sa Narodnom strankom.

To ostavlja samo još jedan mogući ishod – da Španija početkom iduće godine izađe na ponovljene izbore.

Kao partija centra Siudadanos će po svemu sudeći biti jezičak na vagi. Rahoj je proteklih dana povećao ulog insistirajući da ne želi samo dogovor sa Siudadanosom o premijer već i na čitav mandat. Sada je ključno pitanje ko će popustiti kada je reč o kandidatu za premijera.

Jedno je sigurno, ni Siudadanos ni Podemos neće ući u koalicionu vladu niti imati svoje ministre u njoj. Oni će se zadržati na podršci kandidatu za premijera i ključnim zakonima u parlamentu, piše Fajnenšel tajms.

Kada je reč o drugim ključnim pitanjima, sve glavne stranke izuzev Narodne stranke zalažu se za promenu ustava kako bi ublažile tenzije između Madrida i Katalonije, ali Podemos ima najradikalniji pristup i obećava Kataloniji pravno obavezujući referendum o nezavisnosti.

Takođe u vreme jačanja ksenofobičnih i antievropskih partija šsirom Evrope treba reći i da je Španija odoleva takvim iskušenjima. Nijedna od pomenute četiri partije nije igrala na kartu straha od imigracije niti je svoju kampanju zasnivala na kritici EU.

Podemos je kritkovao politiku EU i drugih međunarodnih institucija u situaciji krize evrozone ali nikada nije dovodio u pitanje članstvo Španije u Uniji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.