najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Šta je izvelo Francuze na ulice?

Protesti u Francuskoj su sve masovniji, štrajkovima su blokirane mnoge delatnosti, a sve više pristalica ima i građanski pokret “Svu noć”, koji zapravo traži obračun sa postojećim sistemom, piše danas Dojče vele.

Sukobi oko plata, specifični za određene branše, povezali su se sa zajedničkim zahtevom svih demonstranata za povlačenje reforme tržišta rada, koja je doneta bez glasanja u parlamentu.

Šta je, zapravo, to što je u novom zakonu o radu nateralo Francuze da izađu na ulice, da blokiraju nuklearne elektrane, pumpe, rafinerije, saobraćaj…, kako bi sprečili usvajanje tog zakonskog akta?

Britanski javni servis Bi-Si-Si navodi da sa 35 radnih sati nedeljno, Francuzi imaju najkraću zakonom propisanu radnu nedelju u Evropi, manju od 40-časovnog limita u većini članica EU, među kojima je i Španija, i znatno manju od 48-časovne granice u Britaniji.

Pored toga, oni u nekim krugovima važe za ljude koji imaju lagan radni vek, koji snažno brane moćni sindikati, dodaje britanski medij.

Radna nedelja od 35 sati je u Francuskoj uvedena 2000. godine. Francuska se tim zakonom, takođe, obavezala na poštovanje 11 vezanih sati odmora između svakog radnog dana i jedan uzastopni 35-časovni period odmora nedeljno, uglavnom za vikend.

Ipak, prosečan broj radnih sati u Francuskoj je veći od zakonske granice, i iznosio je 37,5 sati nedeljno u 2014. godini, što je više od prosečnih 36,1 sati u Britaniji i 35,3 sati u Nemačkoj.

Po zakonu, Francuzi bi trebalo da budu plaćeni za prekovremeni rad i da im bude isplaćena naknada za svaki sat rada preko propisanih 35.

Građani Francuske, kako navodi Bi-Bi-Si, takođe dobijaju velikodušan godišnji odmor, odnosno prosečnih 30 dana godišnje plaćenog odsustva u poređenju sa 28 u Britaniji, 25 u Norveškoj i Danskoj, i 20 dana u Nemačkoj.

Prosečna godišnja plata u Francuskoj je u 2014. godini iznosila 47.885 dolara u poređenju sa platom u Nemačkoj od 48.479 dolara, i platom u Britaniji od 54.350 dolara.

Kontroverznim reformama radnog zakonodavstva, koje su prouzrokovale proteste, zadržaće se 35-časovna radna nedelje, ali će one omogućiti kompanijama da zatraže od zaposlenih da rade do 46 sati nedeljno, ili čak 60 sati u vanrednim okolnostima.

Kod nekih radnika, obavezna 11-časovna pauza između smena će verovatno biti prekršena novim zakonom, a ove reforme će takođe olakšati poslodavcima zapošljavanje i otpuštanje radnika.

Kompanijama koje budu registrovale pad prihod tokom četiri uzastopna kvartala će, prema novom zakonu, biti dozvoljeno otpuštanje zaposlenih.

Prema oceni Bi-Bi-Si-ja, nova zakonska rešenja u Francuskoj su ipak manje regorozna po radnike nego u drugim evropskim zemljama, jer je na primer u Britaniji, profitabilnim kompanijama znatno olakšano otpuštanje, kao što je to slučaj i u Nemačkoj.

Britanski javni servis se, međutim, zapitao zašto stopa nezaposlenosti u Francuskoj iznosi 10,4 odsto u poređenju sa 5,4 odsto u Britaniji i 4,8 odsto u Nemačkoj, ako su uslovi rada tako dobri?

“Jedan od razloga zašto su Francuzi tako često u štrajku jeste borba između insajdera i autsajdera”, smatra profesor Ijan Beg sa Londonske škole za ekonomiju.

“Oni koji rade već uživaju različite vrste zaštite i očigledno da žele da ih sačuvaju. Međutim, postoji tiha većina autsajdera koji verovatno žele ublažavanje strogih zakona o radu, jer bi im to donelo veće šanse za zaposlenje”, rekao je Beg.

(Tanjug)

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike