Štap i šargarepa u politici prema izbeglicama

Evropska komisija želi da okonča priliv izbeglica iz Afrike tako što bi pritiscima i raznim vrstama pomoći trebalo  da podstaknu africke zemlje da zatvore granice i prihvate nazad migrante koji nemaju šanse za ostanak u Evropskoj uniji.

„Negde moramo da počnemo“, izjavila je visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove Federika Mogerini u Evropskom parlamentu i dodala da ne želi da se predlozima stvari ponovo postavljaju na noge, ali ne postoji drugi put da se promene afrička društva, osim da se s njima saraduje, prenosi Dojče vele.

Ta medijska kuća navodi da se iza te izjave o novoj formi saradnje između Evrope, bliskoistočnih i afričkih zemalja u politici prema izbeglicama, krije čista politička potreba: „U Libiji se danas nalazi više desetina hiljada ljudi koji traže put ka Evropi, u Briselu znaju da su članice EU i dalje podeljene i da u Evropi skoro da i nema spremnosti za njihovo prihvatanje.

Evropska unija zbog toga namerava da sa Jordanom, Libanom, Tunisom, Nigerijom, Senegalom, Malijem, Nigerom, Etiopijom i Libijom potpiše sporazume o saradnji.

Nemački radio objašnjava da se radi o sličnim sporazumima koji je EU potpisala sa Turskom: zemlje koje su spremne da bolje obezbede svoje granice, da prihvate ilegalne migrante koji budu  vraceni iz Evrope trebalo bi da budu nagradene: EU im zauzvrat obećava više razvojne pomoći i bolje trgovinske uslove.

Za to bi trebalo da budu iskorišćeni postojeći resursi za razvojnu pomoć i politiku prema izbeglicama u Africi. Isplate bi bile vezane uz to koliko su severnoafričke zemlje prihvatile svojih državljana koji su vraćeni iz Evrope. Evropska komisija očekuje da bi ta sredstva mogla da iznose i do 60 milijardi evra, ako se uveže i privatni sektor i Evropska investiciona banka kao garant investicija.

„Afričkim zemljama potrebna je infrastruktura i mi podržavamo njihov privredni rast“, izjavila je Mogerini.

Zemlje-članice EU prve korake u tom pravcu napravile su još prošle jeseni na Samitu EU-Afrika. Međutim, kako prenosi Dojče vele, gotovo da nije bilo nikakvih dela nakon tih velikih obećanja.

Zapelo je najpre sa novcem: „Evropska unija je obezbedila 1,8 milijardi evra za „African Trust Fund“, dok su zemlje-članice obezbedile samo 80 miliona evra“, žali se Manfred Veber, predsednik poslaničke grupe konzervativaca u Evropskom parlamentu.

„Kopirati dogovor sa Turskom i naše probleme prebacivati na druge – nije put napred. Mi vam dajemo novac, a vi nam nećete slati izbeglice – tako to neće funkcionisati“, kaže međutim šef liberala u Evropskom parlamentu Gi Verhofstat. On se zalaže za veću saradnju između EU i Afrike.

Dojče vele prenosi i dosta oštrije kritike na predlog Evropske komisije iznosi Ska Keler iz stranke Zelenih.

„Evropska unija se time odriče svih svojih vrednosti u spoljnoj politici. Ne radi se sa samo o tome da se izbeglice odbiju. Mi takode moramo i da se zapitamo s kojim vladama mi uopšte razgovaramo“.

Kelerova kritikuje planiranu „saradnju sa diktaturama“ pri čemu se u dokumentima ni na jednom mestu ne pominju slučajevi Južnog Sudana, niti Eritreje.

„Izbeglice moramo da vratimo nazad i da pomognemo da ljudi u svojim zemljama imaju šanse da vode normalan život“, kaže komesar EU Frans Timermans koji je isposlovao dogovor sa Turskom. Međutim, piše Dojčevele, on bi ovim mogao da se suoči s teškim pregovorima i to sa čitavim nizom afričkih zemalja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.