Stiglo novo doba: Da li će tradicionalni predmeti u školama uskoro postati prošlost?

Foto: Pixabay.com/Unsplash

Sistem obrazovanja u Finskoj je već dugo na glasu kao jedan od najkvalitetnijih u svetu, ali sada žele da uvedu promene i usklade ga sa digitalnim dobom. Glavni cilj takvih promena bio bi da razvijanje veština dobije jednako važno mesto kao i predmeti. Ipak nisu svi srećni zbog toga – neki strahuju da će uvođenje novog načina edukacije sniziti standarde.

Već skoro dve decenije Finska ima reputaciju jedne od zemalja sa najboljim edukacionim sistemom u svetu. Postizanje visokih akademskih rezultata dece koja ne počinju formalno obrazovanje do sedme godine, imaju kratke školske dane, duge odmore, relativno malo domaćih zadatka i nijedan ispit, dugo je fasciniralo obrazovne stručnjake širom sveta. Uprkos ovome, Finska smatra da je potrebna ključna promena u digitalnom dobu kada knjige i učionica nisu više glavni izvor i mesto dobijanja znanja za učenike.

U augustu 2016. godine svaka finska škola postala je obavezna da podučavanje prilagodi zanimanjima učenika; dopušteno im je da biraju teme koje smatraju bitnima i da na osnovu njih formiraju predmete. Inovativno korištenje tehnologije i izvora izvan škole, kao što su stručnjaci i muzej, ključni je deo ove promene. Glavni cilj ovakvog načina učenja poznatog kao ‘učenje bazirano na fenomenu’ jeste snabdeti učenike veštinama potrebnim u 21. veku, kazala je Kirsti Lonka, profesorka edukacione psihologije na Helsinškom univerzitetu. Među veštinama koje se ističu jeste kritičko mišljenje kako bi se identifikovale lažne vesti i izbeglo internet zlostavljanje i instaliranje antivirusnog softvera.

“Tradicionalno, učenje je bilo definisano kao lista predmeta i činjenica koje bi trebalo da se usvoji, kao što su aritmetika i gramatika. Međutim, kada se radi o stvarnom životu, naš mozak nije podeljen u discipline, mi razmišljamo na jedan sveobuhvatniji način. Kada je reč o problemima sa kojima se svijet trenutno bori, kao što su globalne krize, migracije, ekonomija ili era laži, našoj deci zaista nismo ostavili nikakve alate da bi se nosila sa svim ovim”, rekla je profesorka Lonka.

Jedna od zanimljivosti iz finskih učionica jeste i to da im učitelji dopuštaju korišćenje mobilnih telefona, jer smatraju da je to prilika za učenike da nauče da posmatraju smartfon kao istraživački alat, a ne tek puko sredstvo komunikacije sa prijateljima. Takođe u nekim učionicama, umesto stolica, korišćene su lopte za vežbanje.

Prošle godine, kada su vesti o navali migranata bile na svim svetskim naslovnicama, jedna finska škola napravila je projekat o temi migracija. Odlučili su se za to, jer učenici nisu imali skoro nikakvog ličnog iskustva sa imigrantima. Petnaestogodišnjaci su sproveli istraživanje i prikupili mišljenje lokalnog stanovništva o imigrantima, a posetili su i obližnji imigracioni centar da bi intervjuisali azilante.

Postoje i kritičari ovakvog sistema obrazovanja. Tako nastavnik fizike Jusi Tanhuanpa smatra da ovakvo učenje ne pruža dovoljno osnove za izučavanje nekog predmeta na višem nivou. Takođe brine ga i jaz koji bi mogao da se pojavi među više i manje sposobnim učenicima, jaz koji je dosad bio mali. Drugi brinu da bi se stariji nastavnici, koji ne poseduju digitalnu pismenost u istoj meri kao njihove mlađe kolege, mogli da nađu u neprilici.

Aneli Rautianien, iz Finske nacionalne agencije za edukaciju, svesna je izvesnih teškoća, ali, kako kaže, promene se unose postepeno i to je olakšavajuća okolnost.

Možda je najvažnije mišljenje učenika: “Nije tako dosadno, mnogo je interesantnije i ne umorim se od učenja novih stvari”, kaže jedna učenica, prenosi Klix.

Ostavite komentar