U trendu

Studija: Rodni stereotipi počinju da se formiraju vrlo rano u detinjstsvu

Rodni stereotipi počinju da se formiraju vrlo rano u detinjstvu, pokazuje studija prema kojoj devojčice već od šeste godine imaju manje sklonosti da smatraju žene „brilijantnim“ nego što dečaci istog uzrasta misle za muškarce.

Studija objavljena juče u američkom časopisu „Sajens“ (Science) obuhvatila je 400 dece uzrasta izmedju pet i sedam godina.

Studija ukazuje da devojčice čak od šest godina mogu da budu navedene da poveruju da su muškarci prirodno pametniji i talentovaniji od žena, što ih navodi da budu manje motivisane da se opredeljuju za ambiciozne karijere i pionirske aktivnosti. Činjenica da takvi stereotipi postoje, nije iznenadjenje, ali to jesu nalazi studije koji ukazuju da te predrasude mogu da pogode decu već u vrlo ranom uzrastu.

Jedan od testova sastojao se u tome da se deci ispriča kratka priča o „jednoj zaista inteligentnoj osobi“, bez navodjenja da li se radi o ženi ili o muškarcu.

Sa pet godina dečaci i devojčice su u jednakoj proporciji pripisali svoj pol toj „vrlo inteligentnoj osobi“. Medjutim sa šest godina mnogo manje devojčica nego dečaka je došao do zaključka da se radi o njihovom polu.

Autori studije su takodje tražili od dece da izmedju dva dečaka i dve devojčice pogode ko je dobio najbolje ocene u školi. U ovom slučaju sve devojčice od pet do sedam godina su ocenile da devojčice verovatno imaju bolje ocene, nagoveštavajući da prave razliku izmedju toga da je neko „brilijantan“ i školskog učinka zasnovanog na radu i vrednoći.

Na kraju naučnici su tražili od dece da biraju izmedju dve igre, jedna je predstavljena kao da je namenjena „vrlo, vrlo inteligentnoj deci“, a druga je opisana da je za „decu koja se mnogo trude“.

Devojčice od šest i sedam godina pokazale su manje interesovanja nego dečaci istog uzrasta za igru namenjenu „inteligentnoj“ deci, dok u uzrastu od pet godina nije bilo nikakve razlike izmedju izbora dečaka i devojčica.

Prema Lin Bijan, istražiteljki na univerzitetu u Ilinoisu koja je vodila studiju, ti rezultati bi mogli da budu značajni da se utvrdi kako se razvijaju stereotipi i kako mogu da utiču na žene u njihovom izboru karijere.

To bi moglo da objasni zašto se manje žena opredeljuje za discipline koje se smatraju teškim, kao što su fizika, filozofija ili tehnika.

Jedno istrživanje objavljeno takodje u časopisu „Sajens“ januara 2015, a obavljeno na univerzitetskom nivou, zaključilo je da stereotipi prema kojima su muškarci intelektualno jači od žena negativno utiče na žene u SAD, posebno one koje se bave prirodnim naukama. 

„Rezultati studije potkrepljuju hipotezu prema kojoj se radi o nesvesnim predrasudama, ukorenjenim u stereotipima o ženama i muškarcima u našem društvu“, tada je objasnio Andrej Cimpijan, profesor psihologije na univerzitetu u Ilinoisu, autor te studije.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.