Suđenje optuženima za 27. april pod budnim okom javnosti
SKOPLJE – Pod budnim okom javnosti u Skoplju je danas nastavljeno suđenje optuženima za terorizam i ugrožavanje ustavnog poretka i bezbednosti zemlje, izazivanjem nereda u Sobranju, 27. aprila prošle godine, kada je Albanac Taljat Džaferi izabran za predsednika parlamenta.
Prvooptuženi i drugooptuženi, Krste Mukoski i LJuben Arnaudov, inače, poslanici najuticanije opozicione VMRO-DPMNE odbili su da kažu novinarima da li će biti oslobođeni optužbi s obzirom na to da su dvojica od osam poslanika te stranke, koji su u petak u Sobranju, suprotno stranačkom stavu, glasali za izmenu ustavnih amandmana.
Oni su se, kao što je najavio premijer Zoran Zaev da će država štiti opozicione poslanike koji su se izjasnili za ustave promene, u sudnici danas pojavili u pratnji obezbeđenja.
U pritvoru istražnog zatvora u Skoplju nalazi se na desetine pripadnika opozicije, a uoči glasanja u parlamentu, u petak uveče na slobodu su pušteni Sašo Vasilevski i Ljuben Arnaudov, kao i Krste Mukoski.
Kako prenose makedonski mediji Sud nije saopštio razlog njihovog puštanja iz pritvora i koje su to okolnosti koje su promenjene u odnosu na poslednjih sedam meseci.
Upravo je to razlog zbog kojeg se nastavak suđenj za tzv. „krvavi četvrtak“prati u javnosti, jer i premijer Zoran Zaev je u svom uvodnom obraćanju parlamentu, prvog dana debate o ustavnim promenama, ponudio opoziciji „nacionalno pomirenje i oprost za 27. april prošle godine“, što je u protumačeno kao ponuda amnestije optužene za događaje 27. aprila.
Od osam poslanika VMRO-DPMNE, trojica su direktno optužena za terorizam i pretnje ustavnom poretku za šta je zaprećena kazna od najmnje 10 godina zatvora, dok je četvrta Elizabeta Kančeska Milevska, koju je Specijalno javno tužilaštvo optužilo za nameštanje tendera za izvođenje građevinskih radova u Muzeju makedonske borbe za državu i nezavisnost.
Među njima su i Vladanka Avirović i njen sin Vasilije, koji su osuđeni na po tri godine zatvora u slučaju „fond“, takođe za zloupotebu javnog tendera.
Kada je Zaev ponudio amnestiju u parlamentu u zamenu za glasanje za ustavne promene, u makedonskoj javnosti se podigla velika prašina, posebno u pravosudnim institucijama i stručnoj javnosti, koja je to protumačila kao pritisak vlast na pravosudni sistem zemlje.
Postavlja se, naime, pitanje da li su optuženi, koji su pušteni iz pritvora, imali dogovor da glasaju za ustavne promene u zamenu za oslobođanje od optužbi ili bilo koje druge olakšice.
Odgovora, zasad, još nema, ali, kako prenose mediji, do prekvalifikacije optužnice je moguće doći u bilo kojoj fazi postupka, a ne isključuje se i mogućnost njenog potpunog povlačenja ili odustajanja od krivičnog gonjenja.
Takođe, postoji i mogućnost da parlament usvoji zakon o amnestiji za optužene u predmetu „27. april“ prošle godine.
Inače, prema pisanju portala al`on.mk, Makedonija je od sticanja nezavisnosti do danas usvojila pet zakona o amnestiji. Prvi i drugi su usvojeni 1991, potom 1999. i odnosili su se na osuđene sa konačnim sudskim presudama u bivšim jugoslovenskim republikama. Treći je usvojen 2002. kao rezultat potrebe za uspostavljanjem odgovarajućeg pravnog okvira kao instrumenta za implementaciju Ohridskog sporazuma, četvrti 2003, koji se odnosio na građane koji nisu ispunili vojnu obavezu i 2011. za amnestiju osoba protiv kojih se identičan postupak vodio u Hagu.
Osam optuženih poslanika koji su glasali za ustavne promene, kako su preneli makedonski mediji u petak, takvo postupanje su uslovili sa četiri uslova među kojima je i onaj povezan sa inicijativom koju je Zaev pokrenuo u parlamentu, a odnosi se upravo na optužene za događaje od 27. aprila prošle godine.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.