Svetska banka: Klimatske promene mogu gurnuti u siromaštvo 100 miliona ljudi

Klimatske promene bi do 2030. godine mogle gurnuti u ekstremno siromaštvo više od sto miliona ljudi i negativnim posledicama na poljoprivredu i podsticanjem malarije i drugih bolesti, saopštila je danas Svetska banka.

U izveštaju Svetske banke, objavljenom nekoliko nedelja uoči samita UN u Parizu o klimatskim promenama, naglašava se kako globalno zagrevanje može različito delovati, posebno negativno na siromašne koji nisu pripremljeni za klimatske šokove poput podizanja nivoa mora ili velikih suša.

„Oni imaju manje resursa i dobijaju manje podrške od porodice, zajednice, finansijskog sistema, pa i mera socijalne zaštite“, navela je Svetska banka.

Kako pomoći siromašnim zemljama i siromašnim zajednicama u pojedinim zemaljama da se suoče s klimatskim promenama jedno je od ključnih pitanja u razgovorima o sporazumu o klimatskim promenama koji bi trebalo da bude usvojen sledećeg meseca u Parizu.

Statistika u izveštaju Svetske banke je šokantna, rekao je Muhamd Edou iz humanitarne organizacije Hrišćanska pomoć (Christian Aid) i izrazio nadu da će to videti i svetski lideri.

Svetska banka je navela da napori za zaštitu siromašnih, poput boljeg pristupa zdravstvenoj zaštiti i merama socijalne zaštite, kao i poboljšanjem zaštite od poplava ili razvijanja useva koji bolje trpe više temperature, mogu sprečiti najgore posledice klimatskih promena na siromašne.

„U odsustvu tako dobrog razvoja, klimatske promene mogu rezultirati u dodatnih 100 miliona ljudi koji će do 2030. živeti u ekstremnom siromaštvu“, navela je Svetska banka.

Jedan od autora izveštaja Stefan Alegat rekao je da se izveštaj nije toliko fokusirao na analizi makro ekonomskih posledica klimatskih promena, već da je zasnovan na proceni situacije 14 miliona ljudi u 92 zemlje.

„Kada smo pitali ljude zašto su postali siromašni pojavila su se tri značajna čionioca. Poljoprivredni šokovi, uključujući povećane cene hrane; prirodne katastrofe poput poplava, suša, oluja; i zdravstvena pitanja, uključujuči malariju i dijareju“, rekao je on.

Izveštaj Svetske banke se poziva na studiju koja pokazuje da klimatske promene mogu dovesti do gubitka u usevima i do pet odsto do 2030, a do 30 odsto do 2080, kao i na studiju koja pokazuje da povećanje temperature može uticati da se poveća rizik od zaraze malarijom za 150 miliona ljudi.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.