U trendu

T. Maršal o Vučiću i „zamrzavanju“ konflikta na KiM

LONDON – Britanski besplatni list „Siti A.M.“ namenjen poslovnim ljudima, koji se distribuira na području Londona, objavio je članak bivšeg urednika „Skaj njuza“ Tima Maršala, koji tvrdi da je „dve decenije nakon ulaska 50.000 pripadnika NATO trupa na Kosovo, ovaj region na istočnom pragu EU i dalje potencijalno bure baruta“, a da nadu onima koji su za zamrznuti konflikt na KiM daje niko drugi do – predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U članku objavljenom u delu sajta za koji „Siti A.M“ navodi da je „mesto za gledišta koja nagone na razmišljanje i debatu“, Maršal navodi da je proteklu nedelju, osim izborne trke za šefa britanskih konzervativaca, obeležilo obeležavanje 20 godina od kraja agresije NATO, ili, kako piše Maršal, kampanje vazdušnog bombardovanja, koja je, ističe, prisilila srpske snage da napuste pokrajinu, nakon što je NATO stao na stranu Oslobodilačke vojske Kosova“.

U članku pod nazivom „Ne ignorišite bure baruta koje stoji na pragu EU“, bivši komentator spoljnopolitičkih događaja za „Skaj njuz“ i „Bi-Bi-Si“, čija poslednja knjiga govori o ratu na Kosovu i nosi naziv „Igra senki: Insajderska priča o poslednjem ratu u Evropi“, navodi da je „bivši predsednik SAD Bil Klinton bio na proslavi u Prištini, prestonici onoga što je sada nezavisna kosovska država koju priznaje više od 100 zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljestvo“.

Maršal tvrdi da „ima puno razloga za slavlje i na Kosovu i u Srbiji – zbog okončanja masovnog ubijanja i rađanja demokratije“, ali da „ipak, aktuelne napetosti između njih dvoje, a iskreno i njihovih suseda, znači da situacija nije nikada više od jednog ‘incidenta’ daleko od eskalacije“ i da „zbog toga 3.500 pripadnika trupa ostaju na terenu iako nekoliko članica NATO, uključujući i SAD, razmatraju smanjenje trupa“.

„Pažnja Zapada je u najboljem slučaju isprekidana – a to je greška. Kada Evropa odboji pogled sa Balkana, stvari retko krenu dobrim smerom. Srbija i Kosovo ostaju neprijateljski raspoloženi jedno prema drugom do tog nivoa da je objava planova za uspostavljanje kosovske vojske izazvala pretnje ratom iz Beograda. U više navrata u poslednje dve godine, srpska vojska je stavljana u stanje pripravnosti i čak pokretala elitne snage ka granici“, navodi Maršal.

On smatra da je sve „moglo da bude drugačije“ da nije ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić, što je „svet jedva primetio“, pošto se ubistvo desilo „svega osam dana pre početka invazije na Irak“.

U Srbiji je, kako tvrdi Maršal, međuvremenu ponovo krenuo uspon korupcije, demokratija je usporila, a maha su uzele bande koje krijumčare oružje, drogu i ilegalne migrante u zapadnu Evropu.

Predsednik Aleksandar Vučić, koga Maršal približava zapadnoj javnosti uobičajenim „bivši ultranacionalista“, danas, po njegovim rečima, daje nade onima koji su za tvrdu liniju i žele da ‘zamrznu’ pitanje Kosova u nadi da će EU na kraju propasti, NATO se raspasti, a Rusija priteći u pomoć i potpomognuti njihove srušene snove o ‘Velikoj Srbiji'“.

On ocenjuje da je „veoma malo verovatno, ali oni koji sanjaju takav košmar i dalje su u igri“, a po mišljenju Maršala „među njima je i predsednik (Rusije) Vladimir Putin“.

Britanski novinar tvrdi da je „potrebno rešenje za ovakvu situaciju“ i navodi „jedan od predloga za stavljanje tačke na prošlost koji uključuje razmenu zemlje u kojoj Kosovo daje teritoriju na severu na kojoj Srbi čine većinu, a Srbija daje zemlju sa kosovskom većinom“.

„Ovo zvuči atraktivno, ali je problematično pošto bi bilo koja razmene zemlje izazvala zavist kod drugih u regionu. Srbi u Bosni bi mogli da pojačaju napore da svoju teritoriju, Republiku Srpsku, priključe Srbiji – što je potez koji bi podržali oni u Beogradu koji i dalje veruju u ‘Veliku Srbiju’. A Albanci iz Makedonije, srodne duše Kosovara, mogli bi da obnove vojne napore koje su imali 2001. kako bi stvorili odvojenu državu. To bi dovelo do toga da bi i Kosovari i makedonski Albanci mogli da požele utapanje u ‘Veliku Albaniju'“, navodi Maršal.

Svet je, kaže Maršal, i dalje zauzet stvarima „koje se dešavaju drugde“, ali „sada, nakon smanjenja trupa u Avganistanu, povlačenja iz Iraka i delimičnog opravka od finansijskog kraha, ima dovoljno diplomatskog prostora da se obrati pažnja na Balkan“.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike