Trampove poruke – zatvaranje u nacionalizam i populizam

Evropski mediji su poruke novog američkog predsednika Donalda Trampa mahom danas ocenili kao „zatvaranje u nacionalizam i populizam“, naglasivši da je „Evropa prosto sledjena“ očiglednom namerom Trampa da Ameriku snažno okrene svojim interesima, na uštrb ekonomske i bezbednosne saradnje s Evropom.

Političari na vlasti u Evropskoj uniji su još više zabrinuti i u nedoumici oko budućih odnosa u svetu, a posebno Amerike i Evrope, posle onoga što je poručio Tramp, budući da novi šef Bele kuće nije ništa rekao o konkretnom programu svoje vladavine u idućih sto dana, što su po pravilu činili svi američki predsednici po stupanju na dužnost.

Upadljivo je bilo odsustvo pažnje prema Trampovom inauguracionom govoru u petak, a upadljiv je i nikakav komentar nemačke kancelarke Angele Merkel koju je od evropskih lidera Tramp najviše okrivio za evropske, a i svetske nedaće, naročito rekavši da je ona napravila „grešku s imigracijom“ i da Nemačka vlada Evropom, posebno ekonomski.

Probleme imigracije Tramp povezuje i s islamskim terorizmom i ekstremizmom, i tu su evropski komentatori prepoznali njegovo spremnost da udje u savez s Rusijom radi uništenja tzv. Islamske države Iraka i Sirije kao žarišta opasnosti po civilizovan svet.

Jer Tramp je, kako je primećeno, poručio da će Amerika ulaziti u nove saveze, a žigosao je NATO kao zastarelu organizaciju iz vremena blokova, rekavši već ranije da NATO ništa nije uradio za bitku protiv sadašnje prave pretnje, islamskog terorizma.

A u samom inauguracionom govoru, što je vidno zapaženo, novi američki predsednik uopšte nije spomenuo ni NATO, niti Evropu.

Direktor Foruma „Ričard Holbruk“ u Berlinu Jan Tehau smatra da, ako se ispostavi da Amerika više neće bezuslovno bezbednosno stajati iza Evrope, onda je i NATO pred raspadom, što može uzdrmati i EU i evro.

Zasad nema potvrde da bi Tramp dopustio raspad NATO, već je pre za njegovo preustrojstvo, tražeći veći finansijski doprinos evropskih saveznika.

Sve to bi, primećuje se, moglo značiti da može doći i do nekih novih sagledavanja i nagodbi o drugim svetskim žarištima sukoba, možda i u Ukrajini, gde su Evropljani, uz snažan pritisak prethodne američke administracije, potpuno stali iza politike Vašingtona i teško narušili odnose s Rusijom.

Tramp je već ranije jasno stavio do znanja da može doći do preustrojstva odnosa s Rusijom, a u mnogim analizama je isticano da će nova američka administracija glavnu spoljnopolitičku oštricu usmeriti na Kinu koju vidi kao glavnog ekonomskog, a potencijalno i strategijskog protivnika u svetu.

Sa izuzetkom medija koji su oduševljeni dolaskom Trampa na vlast, najveći strah iz komentara i izjava evropskih političara, dolazi od toga šta će se desiti u Evropi gde jačaju protivnici Evropske unije, jačaju i nacionalističke i populističke snage, a ove godine se održavaju važni izbori u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Italiji.

Neki evropski političari su ozlojedjeni, te vodja liberala u Evropskom parlamentu Gij Verhofstat, veliki protivnik zbližavanja Evrope i Rusije, ocenjuje da je „Trampov inauguracioni govor bio neprijateljski… i zato Evropa svoju budućnosti i sudbinu mora uzeti u svoje ruke“.

Nemački vice-kancelar Zigmar Gabrijel je mišljenja da Trampove poruke „uznemirujuće podsećaju na političku retoriku konzervativaca i reakcionara iz 1920-ih godina, a on je tu ozbiljan i mi se moramo pripremiti“.

Štefen Zajbert, portparol kancelarke Merkel koja se nije oglasila, jedino je saopštio da će „Trampov govor biti pažljivo proučen“.

Italijanski list „Republika“ smatra Trampove poruke „izrazito nacionalističkim i populističkim“ i daje vidan prostor bivšem savetniku francuskog predsednika Fransoa Miterana, Žaku Ataliju koji kaže da „Tramp može postati novi Musolini“.

Atali objašnjava da je „Musolini bio Kejnzijanac (pristalica nacionalne, delom državne ekonomije i javnih radova) mnogo pre Ruzvelta“, ali ukazuje da takva politika daje rezultat u početku, a kasnije posustaje, stvara deficite i inflaciju, i pogadjaju upravo srednju klasu, koju Tramp kaže da želi da oporavi.

Atali, bivši direktor i osnivač Evropske banke za obnovu i razvoj, smatra da globalizacija kao sistem svetske trgovine i ekonomskih odnosa, nije sama po sebi razorna za privrede i društva što naglašava Tramp koji američku političku elitu okrivljuje da se obogatila na globalizaciji, a narod osiromašio, dok Kina svojom robom neometano prodire u Ameriku i guši njenu privredu.

„Problem je što postoji globalizacija tržišta, a nedostaje globalizacija demokratije“, objašnjava Atali, naglasivši da „globalizacija tržišta bez pravila vodi u mnoge propasti, pa je otud nužno da se u svetskoj ravni uspostavi jedna globalna vlast, pravila, jer će inače tržišta i dalje vladati“.

„Dokaz za to je upravo sadašnja Evropa: Bez većeg ujedinjavanja će propasti“, podvukao je bivši bankar i savetnik Miterana, ističući da su sada Evropi potrebne velike investicije, dve hiljade milijardi evra, da bi se trajnije podstakao rast, kao i stvaranje evropske odbrane.

Na opasku da je Evropa posle „Trampovog zemljotresa“ i odluke Velike Britanije da izadje, još ranjivija, Atali uzvraća da je Evropa i dalje najmoćnija svetska celina i dodaje: „Velika Britanija nas je napustila? Ali koliko njih bi još da udju u EU?“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.