U HR bioskope distribuiran Slijepčevićev film „Srbenka“

ZAGREB – Ove sedmice hrvatskim bioskopima je distribuiran dugometražni dokumentarni film “Srbenka”, reditelja Nebojše Slijepčevića, koji se od svoje svetske premijere na festivalu „Visions du Réel“, u aprilu u švajcarskom Nionu, pretvorio u svojevrsni mali fenomen, piše Jutarnji list.

Kako god je prikazan i gde je god konkurisao, od Niona do Kana, od Sarajeva do Motovuna, Slijepčevićev je film osvajao nagrade, postao je međunarodno najuspešniji hrvatski film u 2018, podseća zagrebački dnevnik i dodaje da je taj uspeh tim veći što je reč o niskobudžetnom dokumentarcu koji se gotovo čitav odvija u četiri zida dvorane za probe riječkog pozorišta.

Prateći probe za predstavu Olivera Frljića “Aleksandra Zec”, Slijepčević kroz film tematizuje nešto kudikamo šire i važnije: stanje i osećaje današnjih Srba u Hrvatskoj.

Pozorišne probe, naime, ubrzo prerastaju u kolektivnu psihoterapiju za sve uključene, a 12-godišnjoj glumici Nini se cini kao da rat nikada nije završio.

„Film se bavi temama nacionalizma i ksenofobije, odnosno pomatra utiicaj hrvatskog društva i javnog diskursa na živote prvenstveno dece srpske nacionalnosti, koja su rodena u Hrvatskoj godinama nakon završetka Domovinskog rata“, saopštili su ranije iz produkcijske kuće Restart koja stoji iza ovog filma.

Slijepčević za Jutarnji kaže da njegov film „Srbenka“ nikada nije trebalo da bude “making of”.

„Došao sam na probe predstave nepozvan, pripremajući svoj novi film, očekujući da ću snimiti jednu ili dve scene. Ali se dogodilo da sam celi film snimio na probama“, rekao je.

Upitan u kom trenutku je shvatio da će devojčica koju prati, mlada riječka Srpkinja Nina, postati glavna junakinja, reditelj kaže da ga je već na snimanju potuno zaokupila Ninina priča.

Najviše ga je, kaže, privuklo Ninino lice koje je, kako opisuje, toliko zorno odražavalo njenu unutrašnju dramu da nije mogao da odvoji kameru od nje.

„U nekim bitnim situacijama potpuno sam ignorisao sva ostala zbivanja i snimao samo Ninine krupnjake. To je bila odluka koja se nije mogla menjati u montaži, jer jednostavno – jedini snimljeni materijal bio je njezino lice“, priča Slijepčević.

Objašnjavajući zašto je snimanje filma „Srbenka“ trajao tako dugo, počelo je 2014., Slijepčević kaže da je uzrok tome „splet raznih okolnosti, ali i osećaj odgovornosti.

U ekipu je, kaže, uključio Tamaru Opačić, novinarku koja između ostalog, sastavlja godišnji bilten u kojem prikuplja sve slučajeve govora mržnje protiv Srba. „Upoznala me s nizom mladih ljudi koji su me učvrstili u uverenju da Ninin slučaj nije izolovan. A, na žalost, zadnjih godina i nije bilo potrebno posebno istraživanje da bi shvatili da je ovaj film aktualniji nego ikad. Govor mržnje protiv manjina – ne samo nacionalnih – uveden je u mainstream“, naveo je Slijepčević.

Govoreći o finansiranju filma, Slijepčević kaže da je 40 odsto budžeta dao HAVC, a film su pomogli i gradovi Zagreb i Rijeka, te fond Evropske unije MEDIA.

O svojoj glavnoj junakinji Nini kaže da je ona u međuvremenu odrasla, ali da i dalje ima ambiciju koja ju je i dovela u Frljićevu predstavu – želi, kaže, da postane glumica.

Na konstataciju da se film pretvorio u međunarodni festivalski hit i uitan da li je to očekivao s obzirom na dosta lokalnu temu, Sliijepčević da uopšte to nije očekivao i da je mislio da radi film za domaću publiku, te da će počeleti da ga vidi samo oni koji razumeju jezik koji, kako kaže, mi zovemo hrvatskim.

„Ali shvatio sam da sam bio u krivu još prošle godine, kad smo prikazali nedovršeni film na zatvorenoj projekciji u Sarajevu. Reakcije stranih gledalaca bile su vrlo emotivne. S jedne strane, to pripisujem samoj filmskoj formi koju smo odabrali. Film je rađen tako da lupa na emocije, kombinacijom ekspresivnih krupnih kadrova, i naglih, šokantnih prelaza“, naveo je.

Na pitanje da li je film prikazan u Srbiji i da li je bilo reakcija, recenzija, Slijepčević kaže da u Srbiji postoji ogroman interes za film.

Od nekih festivala su, kaže, dobili praktično blanko ček, samo da tamo imamo premijeru.

„Također, zvalo me je više novinara iz Srbije s molbama za intervju. Ali sve smo to, za sada, odbili. Premijeru ćemo imati krajem godine na jednom festivalu koji se bavi ljudskim pravima, a uz film će biti organizovan i okrugli sto koji se bavi pozicijom manjina u Srbiji. To je bio moj uslov“, kazao je Slijepčević uveren da su, kako kaže, neki u Srbiji pokušali da iskoriste njegov film kao argument za građenje neke lažne moralne superiornosti i potpaljivanje niskih strasti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.