Ukrajina puca po šavovima, a Amerika je gura u sukob sa Rusijom

Prošlo je deset dana od ubistva lidera Donjecke narodne republike Aleksandra Zaharčenka, a i dalje nema nikakvog pomaka u istrazi. Sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“, diplomata Srećko Đukić i stručnjak za međunarodne odnose Srđan Perišić podsećaju da je u Ukrajini na sličan način poginula čitava jedna plejada lidera.
„Služba bezbednosti je morala da vodi računa o prvoj ličnosti, bez obzira na njegovo ponašanje. To je bio njihov propust, a Kijev koristi oprobana sredstva — tamo je infiltracija diverzanata. Rusija je to ubistvo i okarakterisala kao teroristički akt, a to nisu negirali u Zapadnoj Evropi“, smatra Đukić.

Posle pogibije Zaharčenka pronose se vesti da je u Kijevu ponovo na snazi „partija rata“ i da može doći do novog napada na Donjecku i Lugansku republiku.

Đukić smatra da mnogo stvari koči kijevske vlasti da krenu u rat, od niza unutrašnjih problema, preko izostanka podrške spoljnih faktora, do predsedničkih izbora koji kucaju na vrata.

Iako se spekulisalo da je za Zaharčenkovu smrt kriva Moskva, Srđan Perišić je drugačijeg mišljenja. On smatra da je Ukrajina imala motiv za nestanak Zaharčenka sa političke i vojne scene, jer je on bio omiljen čovek u tom delu pobunjene Ukrajine i u Kijevu su mislili da će da otupe tu oštricu pobunjenih Rusa.

„Ukrajinu na konfrontaciju sa Rusijom podstiču SAD, jer je ta evropska zemlja jedno od žarišta koja se iz geopolitičkih razloga izazivaju da bi se Rusija iscrpljivala. Vašington želi taj sukob kako bi Moskvu navukli na direktnu konfrontaciju, što se neće dogoditi. Ovo ubistvo je miniranje Minska iz 2014. i 2015. godine“, kategoričan je Perišić.

Sa druge strane, diplomata Đukić smatra da se u Ukrajini vodi složena igra i da SAD ne mogu da ne podrže Minski dogovor, jer alternativa ne postoji.

„SAD hoće da naplate sve ono što se desilo Ukrajini — Krim, Donjeck i Lugansk. Ukrajina danas nije sposobna da ratuje ni sa daleko slabijom zemljom, a kamoli sa Rusijom, u šta je Amerika očito gura zbog svojih interesa. Dobro je što takvo stanje ne odgovara Evropi, a Ukrajini je i te kako stalo do EU, kako bi održala bezvizni režim i dobijala ekonomsku pomoć koja joj je neophodna.“

Mnogi su se, međutim, pribojavali da će Zaharčenkova smrt ugroziti Minske dogovore.

„Mislim da će u Donjcku, kao i u Luganskoj republici, jačati vojni faktor, jer politički modalitet rešavanja ne zavisi od Donjecka i Luganska. Igrači su van tog terena. Ništa ne bi trebalo da se desi pre predsedničkih izbora u Kijevu, u narednih sedam meseci, ali sam ubeđen da bi Porošenko, kada bi imao dobitnu kartu u vojnoj intervenciji, uradio to momentalno. Njegov poraz ne bi značio samo pad na izborima, već bi bio konačan kraj postojanja Ukrajine kao države u sadašnjim granicama, bez Krima i Donjecke i Luganske republike“, kaže Perišić.

„Nije samo moje mišljenje da je Ukrajina jedina država u Evropi kojoj preti raspad po svim šavovima. Prvi ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk je pozvao Kijev da stupi u direktne pregovore sa Moskvom, da počne regulisanje nakupljenih problema i da pristupi decentralizaciji i federalizaciji Ukrajine sa čime je zapravo počela ukrajinska kriza. To sada dolazi u glavu jednom čoveku koji je u ukrajinskoj politici od 1986. godine, koji je bio prvi predsednik nezavisne Ukrajine i jedan od rasturača SSSR-a i koji je izgubio izbore 1994. godine zbog udaljavanja od Rusije. Ukrajina ne može da postoji, a da na svojim granicama ima Rusiju za neprijatelja“, smatra Srećko Đukić.

Bilo iznenađenje ili ne, ali favorit na narednim predsedničkim izborima u Ukrajini je bivša premijerka Julija Timošenko. Diplomata smatra da iako Timošenkova iza sebe ima već dve neuspele kandidature, ona zna da vodi politiku i naglašava da su sve procene takve da bi ona bila pogodna za normalizaciju odnosa sa Rusijom, s tim da sačuva i zapadni stav.

„Ko god da pobedi na izborima, Rusija nema interes da se dogovori, jer bi Ukrajina mogla da uđe u NATO. Julija bi, na primer, prodala Donbas zarad ulaska u Alijansu, a raketa od Harkova do Moskve leti 25 sekundi. Biće još mrcvarenja“, uveren je Perišić.

Sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“ su saglasni da, demografski gledano, nema evropske zemlje u kojoj je situacija tako katastrofalna kao u Ukrajini. Kad je bila u SSSR-u, Ukrajina je imala 52 miliona stanovnika, 2001. je imala 46 miliona, a sadašnje procene govore da Ukrajina nema više od 32 miliona stanovnika. Iz Ukrajine svake godine ode oko 1.400.000 stanovnika ili mesečno više od 100.000. U Ukrajini nema posla, nekada je proizvodila 400.000 automobila, a danas ne proizvodi nijedan.

Đukić naglašava da ruska politika trajno ostaje vezana za Ukrajinu i dodaje da je ona deo ruskog identiteta kao što je Kosovo i Metohija deo srpskog. Oni će to čekati i uveren sam da će to Rusi dočekati, zaključuje Đukić.

(Sputnjik)

2 komentara
  1. Zoran Zemun

    ukrajinci su matematicki dokaz da je mama budala uvek u drugom stanju. Skupo ce platiti to sto su izabrali da budu trojanski konj amerikancima protiv Rusije. Ko sa djavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju. Eto vec sad, izgubili su trecinu teritorije, ekonomija unistena, buducnost crna…Sta im je to trebalo?

  2. Anonimni

    Samo se vi Ukrajinci oslonite na Ameriku.. Oni svaku zemlju vode u svijetlu budućnost (samo što poslije ne ostane ni ni 50 % stanovništva…)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike