UN zvaničnik: Stanovnici Mjanmara žele sankcije UN i mirovne snage (VIDEO)
Stanovnici Mjanmara očekuju, posle puča 1. februara, da Ujedinjene nacije (UN) i medjunarodna zajednica uvedu sankcija a neki pozivaju svetsku organizaciju da pošalje mirovne snage da zaustave ubijanja mirnih demonstranata koji traže povratak demokratije, rekao je zvaničnik UN u toj zemlji.
Vršilac dužnosti koordinatora za humanitarna pitanja u Mjanmaru Endru Kirkvud rekao je sinoć u video brifingu za izveštače UN iz najvećeg grada Mjanmara Jangona da generalni sekretar UN Antonio Gutereš i drugi zvaničnici te organizacije stalno ukazuju da je zaista potrebno kolektivno delovanje zemalja članica u Savetu bezbednosti.
Gutereš je juče ponovio poruku navodeći da je „čvrst, ujedinjen medjunarodni odgovor hitno potreban“ da se zaustavi nasilje bezbednosnih snaga i Mjanmar vrati na put demokratije.
Predstavnik UN u Mjanmaru Kirvud je rekao da ljudi u toj zemlji zaista čekaju združeno medjunarodno delovanje, sankcije, kao i da neki žele da vide i mirovne snage.
„Postoje ogromna očekivanja od Ujedinjenih nacija, i cele medjunarodne zajednice“, rekao je Kirkvud i dodao da UN rade šta mogu u sadašnjoj situaciji i da i dalje vlada uverenje medju gradjanima da medjunarodna zajednica nije do sada više uradila.
Puč je vratio unazad spori napredak ka demokratiji u Mjanmaru koji je pet decenija bio pod strogom vojnom vlašću koja je dovela do medjunarodne izolacije i sankcija. Kada su generali popustili što je dovelo do dolaska na vlast Aung San Su Ći posle izbora 2015. medjunarodna zajednica je odgovorila ukidanjem većine sankcija i investicijama u zemlji.
Kirkvud je rekao da je najmanje 211 ljudi ubijeno u sedam nedelja od kada je vojska preuzela vlast, uključujući najmanje 15 dece, medju kojima i 14-godišnjaka. On je rekao da je najmanje 2.400 ljudi uhapšeno zbog sumnji da su učestvovali u demonstracijama i da se veliki broj njih i dalje drži zatvoreno a da sve više izveštaja stižu u nasilju na seksualnoj osnovi prema njima.
Kirkvud je rekao i da su zabrinuti i zbog moguće humanitarne krize navodeći da je UN pre puča obezbedjivala humanitarnu pomoć za više od milion ljudi.
Mnogi ljudi su pobegli iz oblasti u kojoj je proglašeno ratno stanje, rekao je on.
Takodje vladin zdravstveni sistem je u kolapsu pošto su bezbednosne snage zauzele 36 bolnica širom zemlje i u nekim slučajevima pacijenti su iz njih izbačeni.
Takodje postoji kriza sa bankama, a cene hrane su proteklog meseca porasle oko 20 odsto na nekim mestima što je dovelo do sve većih nestašica goriva i teškoća u transportu.
Posle puča u Mjanmaru, Savet bezbednosti UN je 10. marta usvojio predsedničko saopštenje, što je jedan nivo ispod rezolucije, u kome se traži da se ukinu mere puča i strogo osudjuje nasilje protiv mirnih demonstranata i poziva vojska na najveću uzdržanost. Navedena je potreba da se podrže demokratske institucije i procesi i pozvano na hitno oslobadjanje zatvorenih državnih vodja uključujući Aung San Su Ći i predsednika Vina Mjinta.
Saopštenje je manje oštro nego prvobitni nacrt koji je predložila Velika Britanija i u kome bi se osudio puč i zapretilo mogućim merama pod Poveljom UN, što na jeziku svetske organizacije znači sankcije, ukoliko se situacija dalje pogorša.
Oštrijoj terminologiji su se usprotivili članovi Saveta bezbednosti Kina i Indija, obe susedi Mjanmara, kao i Rusija i Vijetnam, koji je sa Mjanmarom član Asocijacije zemalja jugoistočne azije.
Dobijanje odobrenja za sankcije UN ili mirovne snage će biti teško, navodi agencija AP i ukazuje da je za to potrebna podrška ili uzdržanost Kine, koja ima moć upotrebe veta u savetu bezbednosti i smatra se prijateljem Mjanmara i protivi se sankcijama.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.