Uzbuna: Ako političari hitno ne pronađu rešenje, ove metropole će nestati sa lica zemlje!
Poslednjih godina geolozi širom sveta uočavaju razne prirodne fenomene, ali jedan od onih koji ih najviše zabrinjava jeste problematika mekanog tla. Radi se o procesu gde čitav jedan objekat, kvart ili čak grad svake godine pomalo tone u zemlju. Tu nije reč samo o tektonskom kretanju ploča. Odgovornost za „propadanje“ gradova geolozi pripisuju ispumpavanju podzemnih voda te industrijskim postrojenjima. Tako se menja sastav slojeva tla i oni postaju zgusnutiji, a površina iznad njih tone.
Stručnim rečnikom se takav proces naziva subsidencija, a ona je posebno veliki problem u gradovima koji se nalaze blizu obale ili na ušćima velikih reka. Naime, tu postoji veća opasnost od poplava.
Sudeći prema najnovijem upozorenju renomiranog svetskog geologa Žila Erkensa iz Holandije, opasnost od subsidencije preti i nekim metropolama, a ovo su neke od najugroženijih. Ipak, teši činjenica da se radi o vrlo sporom procesu u kojem gradovi tonu svega koji centimetar godišnje.
Ho Ši Min
Najveći grad Vijetnama. Nalazi se u delti reke Saigon, a svake godine spusti se za dva centimetra. Prošle godine grad su pogodile velike poplave, delom izazvane obilnim kišama.
„Tonjenje tla, međutim, otežava uklanjanje vodenih masa. Zbog toga poplave duže i traju, nanoseći više štete nego u prošlosti“, objašnjava geolog Erkens, koji na institutu Deltares u Utrehtu istražuje subsidijenciju u gusto naseljenim područjima. Vlada u Vijetnamu je, doduše, ograničila ispumpavanje podzemnih voda, ali efekti su za sada slabi.
Tokio
Glavni grad Japana primjer je uspešne borbe protiv tonjenja tla. Japanska vlada je još 1960-ih godina počela da ograničava korišćenje podzemnih voda za privatnu upotrebu, a uskoro namerava da je zabrani i za industrijske svrhe. Takvi poduhvati urodili su plodom, pa se tlo čak blago podiglo.
„Tokio se svojevremeno spustio za oko četiri metra, ali otkada su uvedene protivmere, grad se podigao za 25 centimetara“, kaže stručnjak Erkens.
Daka
Prestonica Bangladeša najkraće vremena se nalazi na listi gradova koji tonu, jer su naučnici tek nedavno pomoću satelitskih snimaka dokazali postojanje ove pojave. I ovde je uzrok ispumpavanje podzemnih voda – čak 87 posto potreba grada pokriva se na taj način.
Venecija
Venecija je klasičan primer grada koji tone. Subsidencija izazvana ispumpavanjem podzemnih voda jedan je od razloga što je Trg svetog Marka redovno poplavljen. Kao i Tokio, Venecija je reagovala brzo i zabranila korišćenje i crpljenje podzemnih voda u industrijske svrhe. Time je spuštanje tla znatno usporeno, ali grad ipak i dalje tone, a razlog leži u enormno velikoj težini grada koji se nalazi na prilično mekanom tlu, prenosi portal 100posto.
Šangaj
U Kini su političari takođe shvatili da su podzemne vode i subsidencija direktno povezane. U Šangaju se primenjuju aktivne i pasivne mere za zamenu ispumpane vode. Zahvaljujući tome stabilizovan je nivo podzemnih voda, a subsidencija je ograničena.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.