Venecuela – jedna zemlja, dva predsednika
KARAKAS – Dva predsednika, jedna država – tako danas izgleda Venecuela, nakon što se donedavno nepoznati lider opozicije Huan Guaido proglasio za privremenog predsednika i direktno izazvao Nikolasa Madura, koji mu ne ustupa vlast.
Uspon Guaida od, kako navodi AP, nepoznatog političara do samoproglašenog privremenog predsednika, kojeg podržavaju SAD, za samo tri nedelje, dogodio se meteorskom brizinom.
Nekolicina građana Venecuele je čulo za „novo lice“, 35-ogodišnjeg poslanika kada je početkom januara imenovan za predsednika parlamenta, koji je pod kontrolom opozicije.
Takav potez izazvao je visokorizičan zastoj u odnosima sa predsednikom Nikolasom Madurom, kojeg i „kod kuće“ i u inostranstvu sve češće optužuju da je diktator, konstatuje AP.
Umesto da se povuče, Guaido je zapanjio Venecuelance kada se, pred svojim pristalicama u Karakasu, proglasio za privremenog predsednika, podstaknut masovnim antivladinim protestima.
Istog trenutka dobio je podršku američkog predsednika Donalda Trampa, Kanade i brojnih latinoameričkih država, kao i Organizacije američkih država.
Kao ključ Guaidovog uspona do istaknute funkcije AP navodi tajming i podršku koju je dobio iza scene.
Industrijski inženjer, koji je prvo političko iskustvo imao tokom pokreta studentskih protesta pre deset godina, izabran je za poslanika u Skupštini Venecuele 2015. godine, a tokom prvog ovogodišnjeg zasedanja imenovan je za njenog predsednika.
Nakon što se juče proglasio za privremenog predsednika Venecuele, što su mnoge zemlje, na čelu sa SAD, podržale, usledio je ljutiti odgovor Madura, koji je prekinuo diplomatske odnose sa SAD i dao rok od 72 sata američkim diplomatama da napuste zemlju.
A kao arhitekta Guadiovog uspona meteorskom brzinom navodi se Leopoldo Lopes, najpopularniji opozicioni lider u Venecueli, koji se nalazi u kucnom pritvoru i kojeg mnogi vladini protivnici smatraju političkim zatvorenikom.
Guaido, inače član partije Narodna volja, godinama je bio lojalni sledbenik Lopesa, a pored njega je stajao i na konferenciji za novinare 2014. godine kada je aktivista objavio strategiju za organizovanje antivladinih nemira.
Kritičari, pak, smatraju da Guaidu nedostaje politička vizija i ukazuju na njegov konfuzan prvi govor na mestu predsednika parlamenta, prepun retoričkih strela usmerenih ka „uzurpatoru“ Maduru, ali bez konkretnih koraka o tome kako se izboriti sa nedaćima, dok drugi
njegovu mladost i relativno neiskustvo vide kao novi dah života u slomljenu opoziciju.
Uprkos tome što Guaido sve više dobija podršku međunarodne zajednice, Madura podržava vojska.
On je na vlast došao 2013. godine, nakon smrti Uga Čavesa.
Kada je Čaves, tadašnji vojni oficir, bio 1992. godine u zatvoru, nakon što je predvodio neuspešni pokušaj vojnog puča, Maduro i njegova buduća supruga, Silija Flores, tada mlada advokatica, zalagali su se za njegovo oslobađanje, koje je usledilo 1994. godine, podseća Gardijan.
Maduro je pre dolaska na čelo zemlje bio potpredsednik države i ministar spoljnih poslova, a pre nego što je započeo političku karijeru, bio je vozač autobusa.
U maju prošle godine osvojio je drugi šestogodišnji predsednicki mandat, ali su njegovi glavni protivnici tvrdili da je izborni proces bio praćen mnogobrojnim neregularnostima.
Kritičari ga optužuju da su životni standard i socijalno stanje u Venecueli, po njegovom dolasku na vlast, drastično pogoršali, a da se sama zemlja suočila sa nedostatkom osnovnih životnih namirnica.
Zbog toga su protiv njega tokom 2014. godine otpočele masovne i nasilne demonstracije, koje i danas traju, podseća Vikipedija na srpskom jeziku.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.