Vreme je za crvenu liniju između Moskve i Londona

Kvalitetan dijalog između Rusije i Velike Britanije još dugo neće biti moguć, ali da bi se prevazišli narastajuće nepoverenje i otuđivanje, moralo bi se raditi na ciljanim kontaktima u bezbednosnim krugovima, smatraju stručnjaci dveju država koji su u okviru okruglog stola u Moskvi razmotrili brojne aspekte odnosa koji su zapali u stanje duboke krize.

Eksperti Ruskog saveta za međunarodne poslove (RSMP) i britanskog Kraljevskog ujedinjenog instituta (RUSI), predstavili su zajednički izveštaj o mogućnostima saradnje dveju zemalja u sferi bezbednosti. Eksperti dvaju veoma uglednih instituta bili su angažovani na izradi izveštaja od aprila do decembra 2017. godine. Iako su zaključci doneti pre izbijanja krize zbog „slučaja Skripalj“, „svi bazični problemi, ali i mogućnosti za razvoj odnosa ostaju nepromenjeni“, složili su se autori izveštaja tokom okruglog stola, održanog u medijskoj kući „Rusija sevodnja“.

Konstatovano je da je afera Skripalj porodila duboku krizu u rusko-britanskim odnosima, i ona još dugo neće moći da bude rešena ili prevaziđena, ali već sada Moskva i London, svesni ozbiljnosti situacije, moraju da traže načine uspostavljanja dijaloga u određenim sferama.

„Nažalost, sada praktično gotovo i nemamo kanale komunikacije, prekinute su veze između predstavnika vojnih resora dveju zemalja, nema strateškog dijaloga. To je veoma opasno i dovodi do mogućnosti da se dese greške iz nehata, ali sa veoma ozbiljnim negativnim posledicama“, izjavio je Andrej Kortunov, generalni direktor RSMP.

Kortunov je naveo da mali broj ljudi zna da su pre godinu dana Rusija i Velika Britanija nakon dugogodišnjih pregovora obnovile Sporazum o prevenciji incidenata na otvorenom moru. „To je važan dokument“, govori ruski politikolog i naglašava da bi trebalo raditi i na sličnom sporazumu koji bi se ticao vazdušnog prostora, odnosno čije bi odredbe vodile ka smanjivanju mogućnosti da dođe do sudara aviona ili rizičnog manevrisanja u vazduhu.

„To ne znači da bismo radom na ovakvim sporazumima tek tako zaboravili na sve nesuglasice koje realno postoje, već da je u zajedničkom interesu da se situacija u ovoj fazi makar stabilizuje. Ako uspemo da bar retoriku vratimo na neki prihvatljiviji nivo, onda bi bilo moguće, mada nažalost i dalje veoma sporo, raditi na tome da izađemo iz situacije u kojoj smo se našli. Ovde bi možda mogla da pomogne i naša dijaspora ili da se naši poslovni ljudi više angažuju. Neke od mogućnosti za uspostavljanje dijaloga postoje i čak tu možda i nije potreban državni nivo, već se može realizovati na nekim drugim platformama. Politička volja će se pojaviti kada shvatimo da smo jedni drugima potrebni i da probleme ipak jednostavnije možemo rešiti zajedno, nego da pojedinačno radimo na tome“, zaključio je Kortunov.

Generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove je podvukao da oni kao institucija veoma cene saradnju sa kolegama iz Kraljevskog instituta.

„Želim da naglasim da su u okvirima ovog projekta radile ne samo naše kolege sa akademskim zvanjima, već i ljudi koji su bili na visokim državnim funkcijama ili ljudi koji su konsultovali aktivne političare. Na našem projektu su čak bili angažovani i predstavnici MI6. Dakle, to nisu marginalci, maštari ili romantičari, već pragmatični stručnjaci koji shvataju ne samo mogućnosti, nego i to gde su realna ograničenja“, zaključio je Kortunov.

Puna normalizacija odnosa između Moskve i Londona u doglednoj budućnosti je nemoguća, pragmatično je konstatovano tokom okruglog stola.

„Nekoliko godina zaredom se niže skandal za skandalom i došlo je do kumulativnog efekta koji ruši poverenje i odnose u celini. Ali baš zato ne bi bilo pametno dugo ostaviti ovakvo stanje stvari“, izjavio je Malkolm Čalmers, zamenik generalnog direktora Kraljevskog instituta RUSI.

„’Slučaju Skripalj‘ su prethodile sankcije kojima se Velika Britanija pridružila nakon što je Krim ponovo postao deo Rusije, ali je zapravo saradnja faktički zamrznuta još ranije, posle trovanja bivšeg oficira FSB Aleksandra Litvinjenka u Londonu 2006. godine i špijunskog skandala iste godine“, istakao je Čalmers.

Britanski stručnjak je dodao da bi bilo jako dobro u ovoj situaciji čak i ako bi se dijalog vratio na onaj nivo kakav je bio 2013. godine, do početka ukrajinske krize. Čalmers je ovo obrazložio time da se svetska i evropska bezbednost suočavaju sa sve više izazova, što Rusiju i Britaniju primorava da kao nuklearne države i redovne članice SB UN ipak nađu načina da sarađuju.

Čalmers je u Moskvi boravio tokom prethodne nedelje, između ostalog i zato što je učestvovao na Moskovskoj bezbednosnoj konferenciji. Britanski stručnjak je priznao da su ga mnogi nagovarali da zbog „slučaja Skripalj“ ne prisustvuje ovom prestižnom događaju.

„Mnogi moji prijatelji i neki saradnici u Londonu su govorili da možda nije pravo vreme da budem učesnik ove konferencije. Moguće je da i u Rusiji ima onih koji smatraju da u ovom trenutku predstavnici Velike Britanije ne bi trebalo da učestvuju na ovom prestižnom događaju u organizaciji Ministarstva odbrane Ruske Federacije. Ja mislim da oni koji tako misle nisu u pravu i da je baš ovo trenutak za otvorene kanale komunikacije, upravo imajući u vidu ozbiljnost situacije sa kojom smo se suočili. Mislim da se pregovori moraju voditi u mirnom i analitičkom maniru“, zaključio je zamenik generalnog direktora Kraljevskog instituta RUSI.

Što se tiče oblasti sajber-bezbednosti, Marija Smekalova, koordinatorka programa RSMP, smatra da je upravo ovo sfera koja pruža maksimalne mogućnosti da ne dođe opet do istih grešaka, ali i da se nađu tačke oko kojih bi se moglo sarađivati ili na njima zajednički raditi.

„Rusija postepeno zaključuje bilateralne sporazume na temu regulisanja sajber-bezbednosti sa mnogim državama. Recimo da sa SAD ovakav sporazum imamo već dosta dugo. Sa Velikom Britanijom se vode pregovori, ali još uvek nema zvaničnog dogovora o uzajamnoj pomoći ili reakciji na incidente u ovoj sferi. Smatram da je ovo pravi trenutak da dođe sporazuma sa Britanijom, imajući u vidu da će se ovog leta u Rusiji održati Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa bi ustanovljavanje osnova za stalni kontakt bilo od velike važnosti“, istakla je koordinatorka programa RSMP.

Smekalova je svoje reči obrazložila činjenicom da su Rusija i SAD neposredno pred održavanje Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine ustanovile „vruću liniju“, što je stvorilo pozitivne pretpostavke za razvoj odnosa u tom pravcu.

„Bez obzira na sve političke probleme, svakodnevni kontakti između običnih ljudi, između poslovnih ljudi, turista sa obe strane nisu prestali. Zato bih sajber-prostranstvo i politiku u tom smislu posmatrala kao platformu za različite mogućnosti. Preko biznisa bi trebalo nalaziti rešenja za različite probleme. Rusija uvek tvrdo brani ključnu poziciju UN, što je dobro ali pomalo idealizovano, jer postojanje međunarodnih normi neće sprečiti konflikte“, zaključila je Smekalova.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.