Za koga će glasati Francuska?

Da li je Emanuel Makron, kandidat aktuelnog establišmenta, siguran da će proći u drugi krug izbora? Zašto taj establišment podjednako zazire i od Marin le Pen sa takozvane „ekstremne desnice“, i od Melanšona sa drugog kraja političkog spektra? Zašto čak trećina francuskih birača kaže da je i dalje neopredeljena, i šta, uopšte, možemo da očekujemo u nedelju na izborima koji bi mogli da imaju snažan uticaj na budućnost Evropske unije i zapadnog poretka uopšte?

O tim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Slobodan Despot, publicista i izdavač iz Švajcarske, i Miloš Jovanović, v. d. predsednika DSS-a i docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Događaj koji je obeležio sam finiš kampanje bio je teroristički napad u Parizu, na Jelisejskim poljima, u kojem je jedan policajac ubijen u četvrtak uveče. Surovo pitanje, koje se odmah nametnulo, glasilo je: da li će taj napad uticati na izborni rezultat i kome bi mogao da ide u prilog?

Tekuću kampanju obeležila je i druga vrsta spoljnih uticaja, poput sudskih istraga protiv dvoje kandidata koji se sumnjiče za blagonaklon odnos prema Rusiji, protiv kandidata republikanaca Fransoa Fijona i predsednice Nacionalnog fronta Marin le Pen, a pre nekoliko dana francuske vlasti priznale su i da će, zbog nekakve kompjuterske greške, čak pola miliona francuskih birača moći da glasa dva puta, što, sve zajedno, dovodi do pitanja da li time sistem pokušava da eliminiše nepoželjne kandidate.

„Fransoa Fijon je sam rekao da je ovo ozbiljna, orkestrirana politička akcija protiv njega. Svi priznaju da je sudska procedura sprovedena veoma brzo, mnogo brže nego što to obično biva. Dakle, kao da se neko žurio da ga okleveta što više kako bi spustio njegov rejting, a on je u kampanju ušao kao apsolutni favorit“, kaže Miloš Jovanović, ukazujući da je afera oko zaposlenja Fijonove supruge „poprilično uzdrmala njegovo biračko telo, tako da se u jednom trenutku čak postavilo pitanje da li će on uopšte ostati predsednički kandidat republikanaca“, dok, sa druge strane, istrage koje se vode protiv Le Penove „neće uticati na njene birače, koji su navikli da je sistem napada“.

Podsećajući da je Fijon bio „neplanirani“ kandidat republikanaca: „Sistem je želeo Alana Žipea“, Slobodan Despot dodaje: „Kada je Fijon ipak pobedio na unutarstranačkim izborima koji su po prvi put bili otvoreni za sve građane Francuske, iz Ministarstva ekonomije, na čijem je čelu bio Makron, pokrenute su istrage protiv Fijona…“

Što se Makrona tiče, kaže Miloš Jovanović, on je „jedini istinski reprezent sistema“.

I zaista, magazin „Ekonomist“, koji je u vlasništvu Rotšildovih, otvoreno podržava Makrona, pozvao ga je telefonom nekoliko dana uoči izbora i Barak Obama, što je agencija „Rojters“ protumačila kao očigledan znak podrške, otvoreno ga je podržao i nemački ministar finansija Volfgang Šojble…

Ipak, napominje Miloš Jovanović, „bez obzira na to što ozbiljna mašinerija stoji iza Makrona, u ovako izoštrenoj situaciji nije sigurno da će mu takav pristup, bez jasnih stavova, koji mu omogućuje da cilja i na levicu i na desnicu istovremeno, naročito koristiti“.

Sa druge strane, dvoje kandidata sa dva ekstremna pola političkog spektra, desničarka Marin le Pen i levičar Žan Lik Melanšon, u mnogo čemu su slični, kako se opisuje, kritični su prema EU i NATO-u i „mekani“ su prema Rusiji, „Gardijan“ o Melanšonu piše i da je on u osnovi nacionalista kao i Le Penova, kritičar nemačkog imperijalizma, čak i da uopšte nije zagovornik „politike otvorenih vrata“ kao što se misli, jer je migrante optužio da „kradu hleb“ od francuskih radnika, dok je ekonomski program Le Penove u mnogo čemu bliži levici nego desnici zbog zalaganja za etatizam i protekcionizam umesto za slobodno tržište…

„Bez obzira na ove sličnosti, budući da Francuska još nije prebolela ideološke podele iz Drugog svetskog rata, pa čak ni iz sopstvene revolucije, ne deluje mi kao verovatno da će biračko telo, koje danas podržava Melanšona, masovno preći na stranu Marin le Pen. Nacionalni front osnovali su ljudi bliski vojnim krugovima, aristokratiji, imućni ljudi, od samog starta ona je antirevolucionarna, a Melanšon je, naravno, zagovornik revolucije. Povrh toga, Melanšon o problemu islama u Francuskoj uopšte ne želi da razgovara, a Marin le Pen ga stavlja u sam centar svoje poruke“, kaže Slobodan Despot.

Treba dodati, doduše, da je ugledni „Figaro“ krajem marta, pozivajući se na izvesna neobjavljena, interna istraživanja javnog mnjenja, sugerisao da predsednica Nacionalnog fronta ima podršku od preko 30 odsto birača u prvom krugu, no, ta tvrdnja nije dalje istraživana i nije dobila konkretniju potvrdu.

Kakav rezultat u prvom krugu očekuju Sputnjikovi sagovornici? Ko će u drugi krug?

„Marin le Pen trebalo bi da se nađe u drugom krugu. Nepoznanica je Fijon. Ljudi iz njegovog štaba tvrde da postoji skriveni glas za Fijona, jer mnogi, zbog afera kojima je izložen, ne žele da priznaju da će glasati za njega. A nepoznanica je i Makron. Mogao bi i da padne, ali i da izađe kao prvi u prvom krugu“, kaže Miloš Jovanović.

Slobodan Despot: „Makron je, u izvesnom smislu, francuska verzija Belog Preletačevića. On nema program, već samo dinamiku, a znajući francuski mentalitet, koji je dosta oprezan i dosta sebičan, mislim da Francuzi ipak nisu spremni da uđu u taj rizik i da svoj glas daju toliko nekonzistentnom kandidatu. Mislim da je sasvim moguće da u drugom krugu ostane samo desnica, dakle, Marin le Pen i Fransoa Fijon“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.