Za potrošačku korpu u CG potrebno je šest najviših socijala
PODGORICA – Crna Gora je dočekala Dan socijalne pravde kao društvo koje dele velika nejednakost i duboke nepravde, gde je za potrošačku korpu potrebno šest najvišish socijala, piše portal podgoričkog Dana.
Iako Ustavom definisana kao država socijalne pravde, Crna Gora u praksi to nije, jer su, piše portal, na stotine građana doslovno gladni, a socijalna primanja ne obezbeđuju ni elementarnu egzistenciju.
Povodom jučerašnje obeležavanja Svetskog dana socijalne pravde, iz Akcije za ljudska prava ističu da se Crna Gora prihvatanjem Agende za održivi razvoj do 2030. godine obavezala da, između ostalog, unapredi stanje ljudskih prava, stimuliše zapošljavanje i ojača socijalnu inkluziju u cilju smanjenja nejednakosti i dodatne ranjivosti najugroženijih kategorija stanovništva. Nažalost, kažu, do danas ti ciljevi nisu ispunjeni.
„Ekonomske i socijalne nejednakosti u državi su sve izraženije. Uvećanje socijalnih davanja od februara 2023. nije ni približno dovoljno, jer je materijalno obezbeđenje četvoročlane porodice (MOP) još uvek skoro šest puta manje (136,52 evra) od cene minimalne potrošačke korpe u Crnoj Gori (800,02 evra, decembar 2022, Monstat). Ovakva socijalna pomoć ne obezbeđuje preživljavanje, već podstiče razvoj sive ekonomije i ekonomsko izrabljivanje najsiromašnijih“, ukazali su iz Akcije za ljudska prava.
Podsećaju da je Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava još 2014. godine preporučio Crnoj Gori da poveća iznose socijalnih davanja i tako obezbedi odgovarajući životni standard socijalno ugroženim osobama i porodicama, posebno nezaposlenima, starijima i osobama s invaliditetom, kao i da uspostavi sistem za prikupljanje statističkih podataka o sprovođenju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.
Te preporuke, kako su ukazali, do danas nisu primenjene. Državna delegacija će ove godine tom Komitetu morati da objasni zašto država već osam godina nije u stanju da suzbije siromaštvo. Komitet je dao zaključak i preporuke ocenjujući stanje iz 2013. godine, za vreme vlade premijera Mila Đukanovića (2012–2016, ministar rada i socijalnog staranja Predrag Bošković, Zorica Kovačević i Boris Marić).
Od tada do danas, smenile su se vlade premijera Duška Markovića (2016–2020, ministar rada i socijalnog staranja Kemal Purišić), Zdravka Krivokapića (2020–2022, ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić) i Dritana Abazovića (od 2022, ministar rada i socijalnog staranja Admir Adrović).
Narodna kuhinja Mitropolije crnogorsko-primorske svakodnevno podeli 700 obroka za građane Crne Gore koji žive u siromaštvu, kazao je za TVCG koordinator „Čovjekoljublja“ Miško Radonjić.
Pored toga, 1.340 ljudi obrati im se za obrok jednom nedeljno ili mesečno.
Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore (UMHCG), povodom 20. februara, Svetskog dana socijalne pravde, poziva vlasti i celo društvo da proklamaciju iz Ustava Crne Gore istinski sprovode u praksi.
Socijalna pravda je, kako podsećaju, u preambuli Ustava proglašena za jedan od principa javnog poretka.
„Ovo obavezuje nosioce vlasti i celokupno društvo da u definisanju i sprovođenju politika i aktivnosti budu vođeni principom socijalne pravde, a u praksi posvećeni rešavanju pitanja siromaštva, ekonomske nejednakosti, socijalne isključenosti i nezaposlenosti, te postizanju jednakih šansi“, poručuju iz Udruženja.
Oni pozivaju vlast (zakonodavnu, izvršnu i sudsku) da, umesto politike milosrđa, koja ne suzbija ni siromaštvo niti socijalnu isključenost, niti umanjuje diskriminaciju i neravnopravnost osoba s invaliditetom, štaviše – produbljuje je, počnu s kreiranjem i sprovođenjem politika koje će biti u duhu socijalne pravde, principa javnog poretka Crne Gore i pružiti osobama s invaliditetom neophodne uslove za istinsku društvenu uključenost (socijalnu inkluziju), društvenu aktivnost, pristup pravdi i doprinos ovoj državi u ekonomskom razvoju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.