Zajednički štit: Mogu li EU i Rusija da postanu saveznici

Evropska unija oprezno korača ka stvaranju sopstvene vojske. Jedinstvena vojna struktura oslabila bi zavisnost Evrope od SAD i otvorila mogućnost za formiranje odbrambenog saveza sa Rusijom, s obzirom na to da Brisel i Moskva imaju zajedničke interese koje treba štititi, ocenjuje novinar Anton Lisicin.

Ideja o jedinstvenoj evropskoj vojsci postoji već decenijama, ali ta zamisao još nije realizovana, podseća u autorskom tekstu Lisicin. „Glavni razlog za to je što Amerikanci blokiraju proces formiranja vojne strukture paralelne s NATO-om. Trenutni stav SAD o zajedničkoj evropskoj bezbednosti glasi: neka se Evropljani ekonomski ujedinjuju, ali nipošto da ne stvaraju alternativu NATO-u. Zbog toga nema osnova za tvrdnju da je Evropa spremna na samostalno delovanje u vojnoj sferi bez NATO-a“, smatra nemački politikolog Aleksandar Rar.

S druge strane, on naglašava da bi „evropska vojska trebalo da zauvek zatvori istorijsko poglavlje unutarevropskih ratova“.

Nemački politikolog je veoma oprezan kada ocenjuje kakva je verovatnoća odbrambenog saveza Rusije i Evrope.

„To će se rešiti u narednih 25 godina, ako se pojavi perspektiva zajedničke Evrope od Lisabona do Vladivostoka (jedinstveni ekonomski prostor od Lisabona do Vladivostoka je, podsetimo, predlagao predsednik Vladimir Putin). Tada će biti jasno da se moramo zajedno boriti protiv raznih izazova poput međunarodnog terorizma i procesa na Bliskom istoku. U tom slučaju Evropa i Rusija imaju veliku šansu da ujedine odbrambene strukture i formiraju evropski bezbednosni sistem“, mišljenje je Rara, koji dodaje da je u ovom trenutku neumesno pričati o tome.

Evropa se, kaže on, sve jače integriše u transatlantski blok, usled čega Rusija možda neće biti zainteresovana za zajedničku odbrambenu platformu. Možda će neko buduće pokolenje političara shvatiti da treba delovati zajedničkim snagama“, zaključuje Rar.

U jedinstvenoj evropskoj vojsci bilo bi neophodno ujediniti one koji su u prošlosti vodili najkrvavije ratove jedni protiv drugih. Karakteristična je direktiva o vojnoj tradiciji Bundesvera, koja je objavljena u martu: istorija nemačke vojske posle Drugog svetskog rata treba da služi kao primer za herojstvo i snagu.

Rajhsver, oružane snage socijalističke Nemačke Demokratske Republike i Vermaht, nemačke oružane snage tokom Trećeg rajha, ni u kom slučaju ne mogu služiti kao primer za to. Teško da će slavna nemačka vojna tradicija podstaći na podvig Francuze ili Poljake.

Pitanje raznih tradicija gubi značaj sa razvojem vojne tehnologije, smatra Rar. „Buduća evropska vojska je pre svega tehnički opremljena vojska. Ratovi budućnosti su ratovi veštačke inteligencije, dronova, raketa i robota. Važnije je zato da vojnoindustrijski kompleksi Evrope i Rusije ne rade jedan protiv drugog, nego da grade zajedničko oružje, zajednički protivraketni štit protiv mogućih napada agresivnih islamista koji će, uzgred, u budućnosti imati više mogućnosti nego sada“, smatra nemački politikolog.

Novi principi za evropsku vojsku

Vojni stručnjak, zamenik šefa francusko-ruskog centra „Observo“, Igor Delanoe, takođe podseća da je stvaranje jedinstvene evropske vojske „stari projekat“. „Trenutno postoji NATO, organizacija koja već duže vreme deluje veoma efikasno“. On je skeptičan po pitanju perspektive vojne integracije u Evropskoj uniji. „Evropski korpus, francusko-nemačka brigada, koja već postoji, maksimum je onoga što može da se desi“, smatra stručnjak. On ipak veruje da Rusija i EU mogu da sarađuju u sferi odbrane, ali ne u ovom trenutku.

„Pozitivan korak ka poboljšanju odnosa Rusije i EU bio bi, ako bi se, na primer, formirao zajednički odbrambeni sajber centar. To bi ojačalo poverenje između aktera na međunarodnoj političkoj sceni“, ističe Delanoe.

Vojna praksa Rimske imperije

Većina evropskih država su članice NATO-a. Međutim, bivši oficiri oružanih snaga Nemačke Demokratske Republike smatraju da bi jedinstvena evropska vojska trebalo da stupi u savez sa Rusijom.

„Rusija bi svakako trebalo da učestvuje u pregovorima o stvaranju jedinstvene evropske vojske, jedino ako cilj njenog stvaranja nije — rat protiv Rusije“, rekao je bivši oficir nemačke mornarice Silvio Fefer.

Prema njegovom mišljenju, jedinstvena evropska vojska se mora bazirati na novim načelima, jer joj neće odgovarati ratne tradicije zemalja koje vekovima ratuju između sebe. „Kako će izgledati zajednička evropska vojska? Kao vojska Napoleona ili Austrougarske? Ne. Ako već treba da se bira, onda bi trebalo iskoristi vojnu praksu Rimske imperije. U principu ne vidim zajedničke vojne tradicije za jedinstvenu evropsku vojsku. Takva vojska može imati samo jednu tradiciju — da uđe u rat za to da u Evropi i na zemlji više ne bude ratova“, objašnjava on.

Bivši oficir nacionalne armije NDR, Dirk Zismilh, smatra da je verovatnija „saradnja nacionalnih kontingenata pod okriljem jedinstvenog evropskog vojnog saveza“.

Još u septembru 2017. godine novi predsednik Francuske Emanuel Makron je izneo svoj stav povodom budućnosti Evropske unije. Pored jedinstvenog ministarstva finansija i budžeta, on je predložio i stvaranje zajedničke vojske. Francuski mediji su pojasnili o čemu je reč. „Evropa želi da se oslobodi SAD po pitanjima odbrane“ — ovako je francuski list „Figaro“ naslovio članak o oružanim snagama Evrope.

Prema anketi kompanije „Ifop“, sprovedenoj 2016. godine, u Francuskoj je procenat onih koji veruju u sposobnost EU da se nezavisno brani (bez NATO-a) jedan od najvećih u Evropskoj uniji — 30 odsto. U Evropi je generalno dosta visok nivo poverenja u NATO, ali ima i onih koji su skeptični prema tom savezu.

U maju 2017. godine objavljeni su podaci američke analitičke organizacije, istraživačkog centra „Pju“, gde, prema podacima sociologa, 53 odsto Nemaca i 43 odsto Francuza smatra da Nemačka i Francuska ne treba da se mešaju ukoliko drugi član saveza bude došao u sukob sa Rusijom.

Poslanik Bundestaga Aleksandar Noje je izrazio mišljenje da u Evropa ne želi da se odrekne bilo čega u korist saveznika i malo je verovatno da će takav stav pomoći u formiranju zajedničke vojske.

„Da li će Grčka ili Bugarska žrtvovati svoje vojnike zarad Francuske ili Nemačke? EU se bavi nizom novih projekata, ali sumnjam da će oni krenuti u pravcu stvaranja vojne integracije velikih razmera. Nerealno je stvaranje vojske EU“, uveren je parlamentarac.

Ideja o stvaranju jedinstvene evropske vojske je definisana Lisabonskim ugovorom 2007. godine. Prototip oružanih snaga Evropske unije je imenovan kao „Stalna strukturna saradnja po pitanju odbrane“ — PESKO. U novembru 2017. godine 23 zemlje članice EU, uključujući zemlje koje nisu članice NATO-a, Austrija, Kipar, Finska i Švajcarska, zvanično su obavestile Brisel o nameri da počnu sa stvaranjem PESKO-a. Krajem marta Evropska unija je iznela plan koji se tiče povećanja vojne mobilnosti u okviru PESKO-a. Ukratko, evropska vojska se formira, makar i sporo.

U februaru 2017. godine je skoro nezapaženo prošla vest o tome da je Evropski parlament usvojio rezoluciju o centralizaciji EU, uključujući i i o stvaranju nove vojske.

Autor dokumenta je bivši premijer Belgije Gi Verhofštat, koji je bio zadužen za pregovore između EU i Velike Britanije po pitanju „bregzita“ — izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo jedno od protivnika formiranja jedinstvene evropske vojske.

„Nakon što je za američkog predsednika izabran Donald Tramp, važno je da se možemo organizovati nezavisno, kao Evropljani, a niko neće umesto nas rešavati problem bezbednosti blizu Evrope“, zaključuje ministarka odbrane Nemačke, Ursula fon der Lajen.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. kojeimedadam

    Do god je Evropa ( EU ) “ Kolonija SAD “ – NE MOGU :aha2:

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike