najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Zašto Amerika (još) nije napala Severnu Koreju?

Dok zapadna medijska i politička mašinerija svoju publiku zastrašuje nepredvidivim Kim Džong Unom i njegovom Severnom Korejom, sve više razloga za zabrinutost imamo i zbog podjednako nepredvidivih namera Sjedinjenih Američkih Država i njenog predsednika.

Donald Tramp izjavio je u četvrtak da „apsolutno“ postoji šansa za „veliki, veliki konflikt sa Severnom Korejom“, a dan ranije Bela kuća je ovu zemlju proglasila za „urgentnu pretnju“ američkoj nacionalnoj bezbednosti i glavni spoljnopolitički prioritet SAD.

Da li to znači da je rat na Korejskom poluostrvu neminovan? Da li Amerika, postavljanjem antiraketnog štita u Južnoj Koreji — koji po hitnom postupku treba da postane operativan već u narednih nekoliko dana uprkos oštrom protivljenju Kine, vojnim vežbama nadomak korejskih obala i svojom agresivnom retorikom — pokušava da isprovocira reakciju Severne Koreje koja bi joj poslužila kao casus belli, kako sugeriše Nikolaj Patrušev, sekretar ruskog Saveta bezbednosti? Kako će reagovati Kina u slučaju napada na Severnu Koreju? Ili nada za mirno rešenje krize, ipak, i dalje postoji?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu i Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije.

Tokom poslednja 72 sata ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da se situacija na Korejskom poluostrvu pogoršava, a za njim je, posle sastanka sa ruskim diplomatama, to ponovio i Vang Ji, kineski šef diplomatije, ukazavši da situacija lako može da eskalira i da izmakne kontroli.

„Sigurno je da ove ocene treba shvatiti krajnje ozbiljno, pogotovo jer dolaze od tako kompetentnih ličnosti kao što su predsednik Putin i ministar Vang“, komentariše Borislav Korkodelović, napominjući da je situacija utoliko opasnija i zbog toga što su u regionu prisutne četiri nuklearne sile — Rusija, Kina, Severna Koreja i SAD — i zato što je reč o delu sveta u kome se nalaze neke od najdinamičnijih svetskih ekonomija, koje umnogome „određuju tokove svetske privrede. Ukoliko bi tu došlo do poremećaja, to bi se osetilo u čitavoj globalnoj ekonomiji“.

Spomenuta Trampova pretnja „velikim, velikim konfliktom sa Severnom Korejom“ propraćena je i informacijama iz Bele kuće da su u toku američke pripreme za rat na Korejskom poluostrvu, a sve to samo nekoliko dana nakon što je Majk Pens, potpredsednik SAD, rekao da je „završena era strateškog strpljenja“, što je pak „Global tajms“, list blizak kineskom rukovodstvu, ocenio kao najteže reči koje je jedan američki zvaničnik uputio na račun Severne Koreje u poslednjih nekoliko decenija.

„Posle 100 dana od ulaska u Belu kuću, Trampova politika se promenila za 180 stepeni. Tramp koga poznajemo iz predizborne kampanje i iz inauguracionog govora potpuno je poražen, i sada imamo posla s jednim sasvim drugim čovekom“, objašnjava Stevan Gajić. „Politika koju je najavljivala Hilari Klinton i koju je, kako se sada ispostavlja, Barak Obama obuzdavao, sada dobija na značaju. To je posledica pritiska američke ’duboke države’ i odlaska Majkla Flina i Stivena Benona iz Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, pošto su upravo oni bili glavni protivnici agresivne američke spoljne politike. Sada je svet opet u velikoj opasnosti, s tenzijama koje neprestano rastu. Svet sad zaista jeste na ivici velikog sukoba.“

Da su ovakve bojazni opravdane, svedoče i vesti sa terena. U Južnu Koreju, naime, stigla je nuklearna podmornica „Mičigen“ naoružana „tomahavcima“, stiže i nosač aviona „Karl Vinson“ sa pratećom udarnom grupom brodova, ubrzano se postavlja i američki antiraketni štit u Južnoj Koreji, THAAD…

Borislav Korkodelović ukazuje, međutim, na mogućnost da je reč o svojevrsnoj pregovaračkoj taktici. „Nadam se da rat neće izbiti, i da je ovde ipak reč o igri Donalda Trampa, biznismena, u kojoj se on ponaša kao trgovac koji ulaže velike pare, nadajući se da će dobiti još veće. Međutim, u ovakvim situacijama uvek je moguće izbijanje sukoba“, kaže naš sagovornik, ukazujući na optimističniji scenario daljeg razvoja događaja: „SAD će svoju retoriku držati na visokom nivou, možda će Severnoj Koreji biti uvedene i dodatne sankcije, i sve će to biti u funkciji pritiska, ne samo na Severnu Koreju da dođe za pregovarački sto pod uslovima Vašingtona, već i na Kinu, da bude što kooperativnija u vezi s rešavanjem problema na Korejskom poluostrvu.“

S druge strane, opominje Stevan Gajić, „američka ’duboka država‘ želi da se nastavi njena dominacija planetom, i oni vide rat kao jedinu opciju… Tramp, trgovac, više nije kreator svoje spoljne politike“, dodaje, komentarišući informaciju da je zloglasni Pol Volfovic, glavni arhitekta napada na Irak 2003. godine pod lažnim izgovorom, postao neformalni savetnik Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmastera i sekretara za odbranu Džejmsa Metisa.

„Sada je samo pitanje da li će Vašington proceniti da bi šteta, koju bi on i njegovi saveznici pretrpeli, prevelika, a ukoliko zaključe da nije, onda mislim da će svim silama udariti na Severnu Koreju, i onda ćemo zaista moći da govorimo o trećem svetskom ratu“, kaže Gajić.

S tim u neposrednoj vezi, stigle su vesti da je Kina rasporedila 150 hiljada vojnika na granicu sa Severnom Korejom koji se nalaze u stanju povišene borbene gotovosti kakav se aktivira, kako se navodi, u slučaju „direktne vojne pretnje“. Da li su tu da bi štitili kinesku granicu, ili da bi ušli u Severnu Koreju ako dođe do sukoba? Sim Tak, analitičar „Stratfora“, ocenjuje da su oni raspoređeni radi odvraćanja eventualnog američkog napada, a „Global tajms“ upozorava da „kineski narod neće dozvoliti svojoj vladi da ostane pasivna“ u slučaju pokušaja svrgavanja režima u Pjongjangu, i podseća da je ta zemlja „natopljena kineskom krvlju“, ali i da bi američko zauzimanje Pjongjanga „dramatično promenilo geopolitičku situaciju na Korejskom poluostrvu“, što Kina ne može da dozvoli.

Donekle utešno podsećajući da je američka „’duboka država‘ i ranije bila jaka“ i da „Tramp nije prvi američki predsednik koji je njena marioneta, pa ipak nije došlo do trećeg svetskog rata“, Borislav Korkodelović zaključuje: „Kina je podvukla svoju crvenu liniju, a to je da rata na Korejskom poluostrvu ne sme da bude… Ne bi me iznenadilo da, u slučaju američkog napada, kineske trupe uđu u Severnu Koreju i kažu — ne, ovo je naša teritorija, ukoliko ispalite još neku raketu, suočićete se sa nama, a ne samo sa severnokorejskim režimom koji mi od ovog trenutka stavljamo pod svoju punu kontrolu.“

(Sputnik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike