Zašto Berlin preti sankcijama Vašingtonu?

Kolumnistkinja „Vašington posta“ En Eplbaum pre više od godinu dana je, sasvim zabrinuto, upozorila da će „bregzit“ i pobeda Donalda Trampa označiti kraj liberalnog zapadnog poretka, čiju okosnicu predstavlja transatlantsko partnerstvo Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.

Izgleda da joj događaji daju za pravo — na Trampovo povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma nemačka kancelarka Angela Merkel reagovala je pokušajem, doduše neuspelim, stvaranja međunarodne koalicije u G7 koja bi izolovala Ameriku i njenog predsednika. Senat SAD usvaja antiruske sankcije koje direktno pogađaju Nemačku na šta Berlin reaguje pretnjom da će uzvratiti istom merom. Sve to se nadovezuje na poruku nemačke kancelarke da je došlo vreme da svoju sudbinu Evropa uzme u sopstvene ruke…

Šta se to događa sa transatlantskim partnerstvom koje je uspostavljeno posle Drugog svetskog rata? Do koje je mere ono zaista ugroženo?

O tim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke, i Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative.

U Hamburgu će 7. i 8. jula biti održan Samit G20. Obraćajući se prošlog četvrtka poslanicima Bundestaga, želeći da ukaže na promene koje su u toku, domaćica samita, kancelarka Angela Merkel rekla je da je „svet postao mnogo manje ujedinjen“, da će sastanak „biti veoma težak“, da je „nesaglasje očigledno i bilo bi nepošteno zataškavati konflikt“. Merkelova je, kako ocenjuje „Blumberg“, zauzela veoma oštar stav prema Trampu, kritikujući njegovu politiku „Amerika na prvom mestu“, a rekla je i da o Pariskom klimatskom sporazumu nema novih pregovora i da je on nepovratan, iako je Tramp ranije izjavio da je rad da o njemu ponovo pregovara, naravno, pod uslovima koji su povoljniji za SAD.

„Merkelova je očekivala da će napraviti širi pokret otpora protiv Trampa“, kaže Miroslav Stojanović. „Na njenoj strani su, međutim, ostali samo Francuzi i Italijani, a Britanci su se povukli pošto se u teškim pregovorima oko ’bregzita‘ oni pouzdaju u Amerikance.“

Svojom oštrom retorikom u odnosu na Trampa, smatra Aleksandar Mitić, „Merkelova je poručila da želi da se nametne kao lider borbe za Pariski sporazum i da želi da bude globalni lider borbe protiv protekcionizma“.

„U Nemačkoj postoji rivalstvo sa SAD“, nadovezuje se Miroslav Stojanović, ali ukazuje da je to rivalstvo izraženije na ekonomskom, nego na političkom planu.

„Ali malo je verovatno da će Nemačka stupiti u ozbiljniji sukob sa SAD, jer ona, bez obzira na svoju ekonomsku snagu, politički nije dovoljno snažna čak ni da povede čitavu Evropsku uniju, a kamoli ceo zapadni svet za sobom. Prerano je Merkelova proglašena za lidera čitavog slobodnog sveta.“

Da li Nemačka želi da se izvuče iz američkog zagrljaja, ili bi bila srećnija da se na vlast u Vašingtonu vrati neko poput Baraka Obame i njegovih prethodnika, ko će ponovo uspostaviti onaj odnos starijeg i mlađeg brata kakav je postojao do Trampovog dolaska na vlast?

Odgovara Aleksandar Mitić: „Nemačka bi, svakako, želela što samostalniju ulogu u svom evropskom i svetskom angažmanu. Ipak, Berlin i dalje računa na saradnju sa Vašingtonom, u meri u kojoj je to u skladu sa liberalnim konsenzusom o funkcionisanju svetske ekonomije i sistema bezbednosti… Iako se čini da izlaskom Velike Britanije iz EU Vašington gubi poluge uticaja na Evropu, to neće biti slučaj sve dok postoje NATO i neoliberalni poredak koji dominira u EU.“

Da li je zamislivo da Berlin zatraži od Vašingtona da povuče svoju vojsku iz Nemačke? Uprkos tome što se u transatlantskim odnosima posle izbora Trampa zaista dogodio politički potres, kao što je konstatovao i „Njujork tajms“, „za sada je to neizvodljivo“, uveren je Stojanović, podsećajući da je pre nekoliko godina bivši ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele spomenuo mogućnost da Amerikanci makar povuku svoje nuklearno oružje iz Nemačke.

„Čitava inicijativa je, međutim, preko noći zataškana“, kaže Sputnjikov sagovornik.

Senat SAD nedavno je usvojio zakon o antiruskim sankcijama u kojem se pored ostalog navodi i da mu je svrha „suprotstavljanje gasovodu Severni tok 2“. Očigledna je namera da se spreči razvoj saradnje EU i Rusije, očigledno je i da ta mera nije u interesu EU. Usledila je veoma oštra reakcija, pre svega, Nemačke i Austrije. Nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel i austrijski kancelar Kristijan Kern tu su američku pretnju ocenili kao neprihvatljivu, naglasili su da je „evropska energetika pitanje Evrope, a ne SAD“, a nemačka ministarka ekonomije Brigita Zupriz čak je najavila i kontramere.

Takva reakcija utoliko je značajnija što su, pre samo nekoliko godina, i Nemačka i EU postupile sasvim suprotno kada su, sprovodeći američke naloge koji su suprotni evropskim interesima, poslušno onemogućile izgradnju gasovoda „Južni tok“ i uvele sankcije Rusiji.

„Prema onome što sada možemo da vidimo, Merkelova je odlučila da ni po koju cenu neće odustati od nacionalnih interesa Nemačke zarad Sjedinjenih Američkih Država“, kaže Aleksandar Mitić.

„To govori o jačanju suverenističke politike u Berlinu, čiji je multilateralizam u okviru Evropske unije samo paravan za ostvarivanje nemačkih interesa. Jačanje nezavisnosti Berlina u odnosu na Vašington je dobro, ali bi bilo još bolje kada bi se ostvarivalo i po drugim pitanjima, kao što je katastrofalna američka politika prema Balkanu, ili prema Rusiji…“

„Izgradnja ’Severnog toka 2‘ ojačaće te suverenističke osećaje u Nemačkoj“, saglasan je Miroslav Stojanović, „ali će istovremeno ojačati otpor prema Nemačkoj u Poljskoj i baltičkim zemljama, jer otvoreno američko protivljenje ’Severnom toku 2‘ jača poziciju onih članica EU koje mu se protive.“

Kako će u budućnosti izgledati transatlantski odnosi?

Miroslav Stojanović: „Ne očekujem dramatične obrte, ali harmonije, kakva je postojala decenijama, više neće biti. Nezavisnost Evrope će, silom prilika, polako početi da raste, bez obzira na to da li će Tramp nastaviti da insistira na politici koju je najavio ili ne… Sasvim je sigurno da taj jaz koji je napravljen neće moći da bude zatrpan. Ipak, ni jednoj ni drugoj strani nije stalo do ozbiljnijih poremećaja u odnosima.“

Na Balkanu, međutim, smatra Aleksandar Mitić, neće doći do značajnih promena: „Borba protiv uticaja Rusije na Balkanu je jedna od retkih tačaka oko kojih se Vašington i Berlin slažu… Postoji američko-nemački konsenzus oko Balkana, koji, nažalost, ostaje nepromenljiv do danas, a to je politika legalizacije nezavisnog Kosova, obesmišljavanja Republike Srpske, uvlačenje čitavog Balkana u NATO i posledično izbacivanje Rusije sa ovog prostora. Ipak, zahvaljujući sve većem angažovanju Rusije i Kine, Americi i Nemačkoj biće sve teže da sprovode svoje maksimalističke interese.“

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.