U trendu

Zašto protestuju građani Hongkonga?

HONGKONG – Demonstranti su drugi dan zaredom paralisali rad međunarodnog aerodroma u Hongkongu, prisiljavajući vlasti da otkažu sve letove iz grada nakon što su preuzeli terminale kao deo pritiska za uspostavljanje demokratskih reformi.

Blokada aerodroma i protesti koji traju od juna organizovani su zbog toga što mnogi stanovnici Hongkonga vide sve veću eroziju sloboda koje su im obećane 1997, kada je Kina pod vođstvom Komunističke partije preuzela tu teritoriju, koja je nekada bila britanska kolonija, piše AP.

Te sumnje podstiču proteste, koji su izgrađeni na prethodnom opozicionom pokretu, koji je paralisao veći deo grada tokom sedam nedelja 2014. godine.

Taj pokret je na kraju izbledeo, a njegovi čelnici su u zatvoru zbog optužbi za uznemiravanje javnosti.

Centralna vlada u Pekingu okarakterisala je trenutni protestni pokret kao nešto što se približava „terorizmu“ i predstavlja „egzistencijalnu pretnju“ lokalnom stanovništvu.

Terminologija kojom se služi kineska vlada, ocenjuje AP, povećava izglede za veće nasilje i moguću obustavu zakonskih prava za pritvorene.

U međuvremenu, kineska policija počela je vežbe nedaleko od granice u gradu Šendženu što neki vide kao pretnju povećanja sile protiv uglavnom mladih demonstranata koji su se okupljali tokom poslednjih 10 nedelja.

Policija je uhapsila više od 700 demonstranata od početka juna i saopštila da se uvukla u redove demonstranata, što je dovelo do zabrinutosti da policajci podstiču nasilje, navodi AP.

Na desetine ljudi je povređeno tokom sukoba u nedelju.

Policija je saopštila da istražuje incident.

Ruper Kolvij, portparol visoke komesarke UN za ljudska prava Mišel Bašele, rekao je da je njena kancelarija pregledala dokaze da policija upotrebljava „manje smrtonosno oružje na načine koji su zabranjeni međunarodnim normama i standardima“.

To uključuje upotrebu suzavca u masu ljudi, u zatvorenim prostorima i direktno na demonstranate, „što stvara značajan rizik od smrti ili ozbiljnih povreda“, rekao je Kolvij.
Liderka Hongkonga Keri Lem izjavila je da su nestabilnost, haos i nasilje doveli grad na „put bez povratka“.

Demonstranti ne pokazuju znake da će odustati od svoje kampanje da bi prisilili Leminu administraciju da odgovori na njihove zahteve, ukljucujući da ona podnese ostavku i u potpunosti ukine predloženi zakon prema kojem bi neki osumnjičeni mogli da budu poslati u kontinentalnu Kinu, gde kriticari kažu, da bi mogli biti suočeni sa mučenjem i nepravičnim ili političkim suđenjima, ističe AP.

Hongkong je bio britanska kolonija više od 150 godina, jedan njegov deo, hongkongško ostrvo, pripojen je Velikoj Britaniji posle rata iz 1842. godine, piše BBC.

Kasnije, Kina je iznajmila ostatak Hongkonga – Nove teritorije – Britancima na 99 godina.

Postao je prometna trgovacka luka, a njegova privreda procvetala je 50-tih, kada je postao fabričko čvorište.

Ranih 80-tih, kako je polako isticao rok za 99-ogodišnji najam, Velika Britanija i Kina zapoceli su pregovore o budućnosti Hong Konga, komunistička vlada u Kini smatrala je da čitav Hongkong treba vratiti.

Dve strane postigle su sporazum 1984. godine prema kom će se Hongkong vratiti Kini 1997. godine, pod nacelom „jedna zemlja, dva sistema“.

To je značilo da će, iako će postati deo jedinstvene zemlje sa Kinom, Hongkong u narednih 50 godina uživati „visoki stepen autonomije, sem u spoljnim poslovima i odbrani“.

Kao posledica toga, Hongkong ima vlastiti pravni sistem i granice, a prava, uključujući slobodu okupljanja i slobodu govora, ostaju zaštićena, navodi BBC.

Lidera Hongkonga, izvršnog rukovodioca, trenutno bira odbor od 1.200 clanova – uglavnom pro-pekinško telo.

Glasači iz Hongkonga ne biraju direktno svih 70 članova u zakonodavno telo teritorije, Zakonodavni savet.

Većinu mesta koja se ne biraju direktno zauzimaju pro-pekinški poslanici.

Neki izabrani članovi su čak bili smenjeni nakon što je Peking doneo kontroverznu sudsku odluku koja ih je prakticno diskvalifikovala.

Mini-ustav Hongkonga po imenu Osnovni zakon tvrdi da bi na kraju i lider i Ustavni savet trebalo da budu izabrani na demokratskiji način, ali ne postoji konsenzus oko toga kako to treba da izgleda.

Kineska vlada je 2014. godine saopštila da će omogućiti glasačima da izaberu vlastite lidere za spiska koji odobrava pro-pekinški odbor, ali su kritičari to prozvali „lažnom demokratijom“ i nije izglasano u hongkongški zakon.

Za 28 godina, 2047. godine, ističe Osnovni zakon, a nije najjasnije šta će se desiti sa autonomijom Hongkonga nakon toga, piše BBC.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike