Zelenski iz Londona u Parizu, pa u Briselu

U Londonu na početku iznenadne evropske turneje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je u sredu svoje saveznike da mu isporuče avione kako bi njegove snage odbile Rusiju, što je novi korak u podršci Kijevu za koji briitanska vlada izgleda spremna.

Nekoliko dana pre prve godišnjice invazije koju je pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara 2022. godine, a koja ga je transformisala u vojskovođu, ukrajinski lider je došao u Veliku Britaniju, a potom u sredu uveče otišao za Pariz na radnu večeru s predsdnikom Emanuelom Makronom i Olafom Šolcom, a zatim će u četvrtak u Briselu na samitu Evropske unije.

Ovaj trenutak je ključan za Ukrajinu koja je zabrinuta zbog uspeha ruske vojske u Donbasu od januara i strahuje od velike ofanzive u narednim nedeljama, konstatuje AFP.

Vladimira Zelenskog, čije je drugo putovanje u inostranstvo za godinu dana do kraja držano u tajnosti, primio je premijer Riši Sunak u Dauning stritu, a zatim i kralj Čarls Drugi. Zatim je govorio u Britanskom parlamentu, čija su se dva doma sastala u grandioznom ambijentu Vestminster hola, ogromnoj prostoriji koja je ugostila retke strane lidere kao što je Predsednik Francuske Šarl de Gol 1960. godine, a tu je pred sahranu u septembru bio i kovčeg s telom kraljice Elizabete Druge.

„Znamo da će sloboda pobediti, znamo da će Rusija izgubiti“, insistirao je ukrajinski lider.

„Molim i vas i svet za nešto jednostavno, ali veoma važno: borbeni avioni za Ukrajinu, krila za slobodu“, rekao je Zelenski i zahvalio „unapred za moćne britanske avione“.

Zapadnjaci su do sada oklevali da preduzmu ovaj dodatni korak u pomoći Ukrajini iz straha od eskalacije sa Rusijom. Ali tabui padaju jedan za drugim već godinu dana i pristalice Kijeva su se već u januaru složile da Kijevu isporuče teške tenkove.

Izgleda da se tome otvaraju vrata jer je šef britanske konzervativne vlade obećao Zelenskom da će obučavati borbene pilote „po standardima NATO-a“ i to „da bi garantovao da Ukrajina može braniti svoj vazdušni prostor“.

Potom je preko svog portparola dao do znanja da je zatražio od vojske da prouči moguće isporuke aviona, upozoravajući da je za to potreban „dug rok“.

„Što se tiče pružanja vojne pomoći Ukrajini, ništa nije isključeno“, rekao je britanski lider novinarima kraj Zelenskog, priznajući da su isporuke aviona „naravno deo razgovora“, ali ističući da bi neophodna obuka mogla da potraje do tri godine.

Ukrajinski predsednik je uz osmeh odgovorio da su ukrajinski piloti, s obzirom na svoje ratno iskustvo, već prošli ekvivalent „dve i po godine“ obuke. On je priznao da je prioritet ukrajinske vojske u ovom trenutku pre svega dobijanje oklopnih vozila i dugometne artiljerije.

London je obećao da će odmah poslati artiljerijska sredstva većeg dometa, ne precizirajući koja. Britanska vlada je uz to pooštrila sankcije ruskoj vojnoj industriji, a posebno proizvođačima dronova.

London je prvi saveznik Kijeva koji je otvorio put za isporuku borbenih aviona, iako je to zasad daleka perspektiva.

Ambasada Rusije u Velikoj Britaniji upozorila je da isporuke aviona neće ostati bez odgovora: „U tom scenariju, krvava žetva sledećeg kruga eskalacije biće na vašoj savesti, zajedno s vojnim posledicama i političkim za evropski kontinent i ceo svet“.

Velika Britanija potvrđuje svoju poziciju predvodnika podrške Kijevu: već je dala 2,3 milijarde funti (2,5 milijardi evra) vojne pomoći ukrajinskoj vojsci i obavezala se da će podršku održati i ove godine na tom nivou, drugom posle Sjedinjenih Država.

Velika Britanija je kao prva u januaru objavila svoju nameru da pošalje teške tenkove – 14 „Čelendžera 2“. Sledile su SAD, kao i Nemačka, koja je u sredu saopštila da namerava da krajem aprila Ukrajini da prvi bataljon „Leoparda 2“.

Ovo je tek drugi put da je Vladimir Zelenski napustio ukrajinsku teritoriju za godinu dana. Tokom nekoliko sati posete Vašingtonu 21. decembra, u Beloj kući ga je primio Džo Bajden i govorio je pred američkim Kongresom.

Od tada, ruska vojska, uz podrpku paravojnih formacija „Grupe Vagner“ i pojačana stotinama hiljada mobilisanih civila, vratila se na napade, posebno u Donbasu, za koji Moskva tvrdi da treba da bude pripojen.

Međutim, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je u sredu da je uveren da Vladimir Putin „neće postići svoje ciljeve“ ni „na bojnom polju“, ni „nametanjem mirovnog sporazuma“.

Kako se približava godišnjica ruske invazije, „Rusija će videti više nego ikada da njena taktika samo jača odlučnost Zapada da i dalje pruža pomoć“, upozorio je Riši Sunak.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.