Žestoka trka borbenih aviona iznad Balkana: NATO ima svog favorita

Rumunija je najjača u vojnom vazduhoplovstvu zbog antiruske uloge. Srbija je nadmoćna među zemljama bivše SFRJ, u korak sa Mađarskom i Bugarskom.
Rumunija je pokrenula proceduru za kupovinu 36 američkih borbenih aviona F-16 kao zamenu za zastarele avione tipa MiG-21, najavio je rumunski ministar odbrane Gabrijel Leš na rumunskoj nacionalnoj televiziji.

On je rekao da Rumunija mora da kupi još 36 aviona F-16 i tako dobije „funkcionalne i sposobne eskadrile koje će zameniti stare ’migove‘“. Leš je izrazio nameru da Rumunija kupi nove avione, ali nije isključio ni mogućnost kupovine polovnih aviona koje bi rumunska vojna industrija nadogradila.

U sastavu Rumunskog ratnog vazduhoplovstva (Forţele Aeriene Romane, FAR) već se nalazi 12 aviona tipa F-16; devet jednoseda i tri dvoseda, kupljenih u Portugaliji. Ovi polovni avioni su posle remonta priključeni 53. lovačkoj eskadrili stacioniranoj u bazi Fetešti 2016. i 2017. Tom kupovinom počela je dugo odlagana modernizacija rumunskih vazduhoplovnih snaga.

Govoreći o rumunskom vazduhoplovstvu, vojnopolitički analitičar Miroslav Lazanski podseća da je Rumunija još u vreme komunističkog diktatora Nikolajea Čaušeskua po britanskoj licenci proizvodila putničke mlazne avione.

Što se tiče vojne avio-industrije, Rumunija je u to vreme proizvodila školske avione u klasi jugoslovenskog G-4, a u saradnji sa jugoslovenskom vojnom industrijom proizveden je borbeni avion „Orao“. Osim toga, Rumunija je samostalno proizvodila tenkove, raketne bacače i topove.

„Dakle, Rumunija je zemlja koja je u ovom regionu najjača na tom planu. A što se tiče avijacije, naravno, kada budu imali puni puk, 48 aviona, tri eskadrile aviona F-16, onda će biti superiorni, najjači na ovom području“, smatra Lazanski.

Ratna vazduhoplovstva zemalja u regionu menjaju „migove 21“ drugim modelima borbenih aviona. Ovaj model zastupljen je u još nekim ratnim vazduhoplovstvima, kao što je hrvatsko, koje na spisku ima 12 lovaca tipa MiG-21. Međutim, prema rečima Lazanskog, svega dva ili tri ova aviona još lete.

Planirana modernizacija hrvatskog ratnog vazduhoplovstva i zamena lovaca MiG-21 izraelskim avionima F-16 neslavno je propala, dok je srpsko ratno vazduhoplovstvo, prema planu, trebalo da iz upotrebe povuče MiG-21 prošle godine.

Bugarska u sastavu svog ratnog vazduhoplovstva više nema ovaj tip aviona. Lazanski nam pojašnjava:

„Sa Bugarima mi držimo korak u avijaciji. Oni imaju Su-25, mi imamo ’orlove‘ i G-4. Oni imaju 15 MiG-29, mi ćemo imati 14 MiG-29, ali modernizovanih u odnosu na bugarsku verziju. U odnosu na bivše jugoslovenske republike, naravno, mi smo superiorni. Sa Mađarima tako-tako; oni imaju 12 ’gripena‘, naš MiG-29 kada bude prošao i treću fazu modernizacije biće kao ’gripen‘, ali mi imamo jaču školsku i jurišnu avijaciju. To je ovih dvadesetak ’orlova‘ koji će biti modernizovani. Dakle, sa Mađarima držimo korak, sa Bugarima isto tako, od svih bivših jugo-republika smo jači. Sada, Rumuni su tu superiorni zato što su bogatija država“.

Ipak, analiza rumunskog časopisa na engleskom jeziku „Biznis rivju“ pokazuje da je rumunska vojska i dalje slaba jer ova država nije ulagala dovoljno sredstava u njenu modernizaciju posle pada komunizma.

Od 2017, Rumunija pravi ambiciozne planove za modernizaciju vojske i podiže nivo vojnog budžeta sa 1,4 odsto BDP-a na 2 odsto, što je standard članica NATO-a.

Međutim, već iduće godine vojni budžet pada na 1,8 odsto BDP-a kao posledica podbačaja planova za povećanje BDP-a i mnogi projekti modernizacije rumunske vojske morali su da budu zamrznuti.

Osim nabavke lovačkih aviona, projekti modernizacije rumunskog vazduhoplovstva obuhvataju i nabavku borbenih i transportnih helikoptera, modernizaciju školskih aviona, ali i modernizaciju ratne mornarice.

Rumunija planira kupovinu i modernizaciju dve britanske fregate („Kralj Ferdinand“ i „Kraljica Marija“), a 2017. potpisani su ugovori sa američkim kompanijama „Rajteon“, „Lokid Martin“ i „Dženeral dajnamiks“ o nabavci raketnih sistema „Patriot“ i HIMARS i borbenih vozila „Pirana 5“. Bukurešt ima u planu i izgradnju male podmorničke flotile.

Međutim, projekat nabavke četiri korvete od Francuske obustavljen je jer je rumunska vlada utvrdila nepravilnosti u tenderskom postupku, što je francusku „Naval grupu“, pobednika tendera, navelo da Rumuniju tuži sudu. Tužba na račun rumunske vlade stigla je i od nemačkog proizvođača „Rajnmetal“, koji je rumunsku vladu optužio za nameštanje tendera za kupovinu vojnih kamiona.

Bez obzira na sve zastoje, rumunski projekat modernizacije vojske u periodu 2017—2026. podrazumeva osam velikih projekata, od kojih je svaki vredniji od 100 miliona evra.

Jačanje rumunskih oružanih snaga uloga je koju joj je NATO namenio, zbog položaja na Crnom moru, objašnjava Lazanski.

„Oni će stalno jačati svoje pomorske kapacitete, a u Rumuniji imate stalno dežurnu grupu NATO aviona, od ’jurofajtera‘ do američkih F16, koji su stalno bazirani na rumunskim vojnim aerodromima. Rumunija je postala vrlo bitna članica NATO-a u ovom delu Evrope, kao Poljska na severu, ali to je sve antiruska uloga u sklopu konfrontacije sa Rusijom. Rumunija nikada ne bi imala tu vrstu velikih vojnih izdataka, niti bi je NATO forsirao, da nema sučeljavanja sa Rusima“, zaključuje Lazanski.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Anonimni

    Sve zemlje oko nas su članice Nato-a. Kod njih važi zakletva svi za jednog jedan za sve. Mi smo neutralni ili ti na srpskom bezlicni i bez veze je nas uporedjivati sa Rumunijom, Bugarskom, Madjarskom. Slabiji smo od njih u svakom pogledu. Mislim da treba da se integrišemo pa tek onda da se odmeravamo ko sta ima. Lazanski to vrlo dobro zna.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike