Beskompromisna umetnost menja svet

Beskompromisna umetnost, umetnost koja ne pristaje da se pretvori u brutalni biznis, mora da postoji, jer kad ona ne bi postojala sve bi bilo beznadežno, rekao je švedski reditelj Roj Anderson, dobitnik Zlatnog lava u Veneciji 2014. godine i laureat nagrade Aleksandar Lifka za doprinos evropskoj kinematografiji na ovogodišnjem 22. Festivalu evropskog filma na Paliću.

„Takva beskompromisna vrsta umetnosti ne izaziva pažnju kakvu zaslužuje“, rekao je Anderson u intervjuu za agenciju Beta po dolasku na Palić do koga je putovao vozom 30 sati da bi uživao u predelima kroz koje je prolazio.
 
„Irski pisac, Džejms Džojs i njegov ‘Uliks’, koji nije samo kruna Džojsovog do krajnjih granica doslednog stvaralaštva, već i jedan od najznačajnijih romana u istoriji pisane reči, nije imao veliku čitalačku publiku, ali je imao veliki uticaj na umetnost. Baš zbog toga što su neka dela trajno otvorena za nova gledanja i tumačenja, ona izazivaju sekundarni efekat”, rekao je Anderson čiji su filmovi upečatljivi, teraju na razmišljanje i šalju duboke poruke čak i najsitnijim detaljima.
 
Anderson je kazao da smatra da veliki broj gledalaca ne primećuje detalje koji nisu u krupnom kadru, poput njegovih, kada u pozadini, nemi posmatrači egzekucije ljudi naguranih u kamion u koji se ubacuje gas, prevrću po gomili njihove skinute odeće i traže nešto vredno.
 
„Takve scene, kod onih koji ih primete, izazivaju još dublja razmišljanja“, rekao je Anderson.
 
I baš slično Džojsovom remek-delu „Dablinci“, koje je odbilo 40 izdavača i čiji je prvi tiraž uništen, Andersonov kratki film „Nešto se dogodilo“ iz 1987. o sidi, bio je zabranjen više godina.
 
Publika je na palićkom festivalu, u Subotici, pored tog Andersovnovog ostvarenja imala priliku da vidi i „Slavni svet“, u kojem su, kao i u ostalim Andersonovim filmovima, centralne teme melanholija, ranjivost, poniženje, reminiscencija, poigravanje sa tokom vremena… 

“Ako je ljudima do smeha onda treba da gledaju komediju. Život često ne donosi mnogo radosti i moramo se suočiti sa tim. Nijedan život nema srećan kraj, zašto bi ga onda bilo na filmu”, odgovorio je Anderson na pitanje da li pozitivne teme mogu da probude tako duboku emociju, kao što ih nose njegova ostvarenja.

Anderson, koji voli da za filmove angažuje glumce amatere, istakao je i da veruje da dobar glumac leži u svakom čoveku, samo ga treba probuditi.
 
Amateri možda nisu opterećeni nekim komercijalnim stvarima, zato lakše iznesu emocije, uz sve donose nesto potpuno novo, dodao je on.
 
Moderni reditelji fokusirani su na pričanje priče, zaboravljaju vizuelne kvalitete filmova, prave nesto što je više za komercijalnu publiku, a rezultat toga je samo „pogrešnost“, kazao je Anderson, koji je kao mlad bio očaran filmovima srpskog režisera Dušana Makavejeva, pogotovo filmom „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a“ iz 1967. godine.
 
„Kada sam video Makavejeva, bio sam presrećan što sam gledao takav film, svima nama je potrebno nešto što ne možemo predvideti, to osvežava“, rekao je Anderson koji se sa Makavejevim sreo prvi put na Berlinskom festivalu 1970. godine.
 
Moja želja je bila da pokažem da je život bogat i da smo mi kao ljudska bića ranjivi, mislim da je Makavejev želeo isto tako da opiše onu ranjivost golog ljudskog bića, naveo je švedski reditelj.
 
Upitan da li umetnost na način na koji se on njome bavi može da promeni svet, Anderson je kazao da smatra da je to postigao snimajući reklame.
 
„Dok sam radio reklame, uvek me je zanimao ljudski odnos prema proizvodu. Moje reklame su bile drugačije, slobodno su se mogle nazvati antireklamama, ponekad se pitam kako su ih moji klijenti prihvatali. Kombinacija humora i ironije bila je pobednička formula“, rekao je Anderson i dodao da je Socijaldemokratska partija zahvaljujući njegovoj reklami odnela pobedu na izborima u Švedskoj.
 
„Od novca zaradjenog snimanjem reklama otvorio sam Studio 24 i počeo karijeru na dugometražnom filmu“, rekao je Anderson koji je snimio samo pet dugometražnih filmova od kojih je poslednji „Golub sedi na grani i razmišlja o postojanju“, prošlogodišnji dobitnik Zlatnog lava u Veneciji.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.