Koko (video)
Žanr: animirani, avantura, komedija, sinhronizovan
Trajanje: 105 min
Glavne uloge:
Anthony Gonzalez, Gael Garcia Bernal, Benjamin Bratt
Glavne uloge u snhronizaciji:
Nikola Brun, Marko Marković, Bojan Žirović, Goca Tržan, Dobrila Ilić, Milan Antonoć, Srđan Čolić, Sanela Milošević, Olivera Katarina, Katarina Gojković, Tijana Dapčević
Scenario:
Lee Unkrich, Jason Katz, Matthew Aldrich, Adrian Molina
Režija sinhronizacije:
Tea Puharić
Režija:
Lee Unkrich, Adrian Molina
SINOPSIS
Uprkos decenijskoj zabrani muzike u njegovoj porodici, Migel sanja da postane uspešni muzičar poput njegovog idola, Ernesta de la Kruza U očajničkim nastojanjima da dokaže svoj talenat, Migel će se naći u zadivljujućoj i šarenoj Zemlji mrtvih usled niza misterioznih događaja. Usput će upoznati šarmantnog prevaranta i zajedno će krenuti na uzbudljivo putovanje ne bi li saznali pravu istinu koja stoji iza Migelove porodične istorije.
O FILMU
“Muzika je moj jezik, a svet je moja porodica.”
Migel, “Koko”
“Koko” je animirani film o dečaku od 12 godina koji ima velike snove. Rođen je u velikoj i vrednoj porodici koja čuva i neguje svoju tradiciju i koja je puna ljubavi. Ono po čemu se ovaj film ističe jeste to što ta porodica može biti bilo koja i bilo gde, što se svi mogu pronaći u njenim članovima. Simpatična i naredbodavna baka, koja uvek insistira da se nešto gricne, je njen stub. Tema porodice je univerzalna i izuzetna. Svako je deo neke porodice koja ima svoje priče. Odnosi unutar nje su dragoceni, prelepi i komplikovani. Porodica nas oblikuje kakvi ćemo ljudi postati i to je stvaraoce filma nateralo da se zapitaju šta bi se desilo kada bismo imali priliku da upoznamo naše pretke i da li bismo u njima prepoznali deo sebe.
Emocija koja sve vreme teče ovom pričom odnosi se na potrebu za sećanjem i da se ostane upamćen, da kada napustimo ovaj svet za nama ostane neko ko nas pamti i želja da se uvek neguje uspomena na voljene koji su nas napustili. Tako nastaju priče i uspomene koje žive generacijama i koje su veće od samog života.
Radnja filma “Koko” smeštena je u Meksiko. Lepu, toplu zemlju, prepuni najšarenijih boja i najveselijih tonova. U zemlju bogate tradicije gde se običaji poštuju i praktikuju. A jedan od najvažnijih i najlepših praznika koji se slavi u Meksiku je Dan mrtvih. I tako smo došli do dva sveta, Sveta živih i Sveta mrtvih. Migel i njegova porodica žive u malom i živopisnom gradu, Santa Sesilija na čijem se centralnom trgu odvija život. Gradić i njegovi meštani inspirisani su pravim Meksikom i njegovim ljudima, a duh te prelepe zemlje sve će nas naterati da zavirimo u svoja srca i preispitamo se ko smo, kakva je naša porodica i šta znamo o našim precima.
Kako bi na najbolji mogući način dočarali Meksiko, svi koji su radili na filmu posvetili su se izučavanju istorije i kulture te zemlje, filmske i muzičke umetnosti, ali su i proputovali mnogo kako bi upoznali tradiciju i običaje, a pre svega ljude, u svakom njegovom kutku. Reditelj filma je izjavio da čim su se dogovorili da naprave priču o Meksiku, ekipa je bukirala let.
Za nešto više od tri godine posetili su nebrojeno mnogo muzeja, pijaca, trgova, zanatskih radnji, crkava, hacijendi i groblja uzduž i popreko po celom Meksiku. Ljudi su ih primali u svoje domove raširenih ruku i gostili ih pričama, tradicionalnom hranom, muzikom u kojoj su svi uživali i delili sa njima svoju tradiciju i običaje. Tu su i saznali da porocica zauzima veoma važno mesto u životu svakog Meksikanca. Tako je na najlepši mogući način na velika platna prenet priča o ovoj čarobnoj zemlji i porodičnim vezama koje se protežu generacijama i generacijama pre nas. I koje će se nastaviti dok postoje svetovi.
Priča ovog animiranog filma i njegovi junaci smeštena je u dva paralelna a opet isprepletana sveta: Svet živih i Svet mrtvih. Tokom godine, ta dva sveta postoje odvojeno jedan od drugog, ali u harmoniji. Ali svake godine, samo na jedan dan oni se spoje na čaroban način. To je dan kada se slave i pamte svi voljeni koji više nisu živi. Sećanje na njih vezuje zauvek. U filmu “Koko” oba sveta su živopisna, šarena i prepuna muzike i radosti, kao i sam Meksiko. Stanovnici oba sveta su optimistični i potpuno posvećeni svojim porodicama. Razlika među svetovima u filmu je napravljena tako što se danju dešava radnja koja se vezuje za Svet živih, a noću za Svet mrtvih. Razlika je i u bojama iako su oba sveta predstavljena veoma živopisno.
U Svetu živih glavni junak je dečak Migel, samouki gitarista koji obožava muziku, ali njegova porodica već generacijama brani da se u njihovoj kući peva i svira. Migel će morati, uprkos zabranamasvoje porodice, da pronađe svoj put i ispolji svoj prirodni talenat i nasleđe predaka. Ali na tom putu prići će kroz mnoga iskušenja i shvatiće da ono što ti se čini kao zabrana nije uvek tako, jer odani članovi porodice rade samo ono što je najbolje za sve. Da bi otkrio ko je on zapravo, Migle će biti prvi živi čovek koji je ušao u Svet mrtvih. Da bi se priblišio svom idolu, Ernestu de la Kruzu udružiće sa sa neobičnim Hektorom. I tu avantura počinje!
A ko je Koko? Koko je Migelova prabaka, na samom kraju života. To Migela ne sprečava da sa njom deli svoje svakodnevne avanture. Koko, iako starica je odraz upravo onoga što je i poenta filma: ljubavi, požrtvovanja, tradicije i sećanja na pretke zbog kojih smo mi takvi kakvi jesmo.
Oficijelni sajt: Coco (2017)
Premijera: 27. decembar 2017. godine
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.