Martovske ide

J. T. 11. april 2012. 00:00

Žanr: drama
Trajanje: 100 min.

Glavne uloge:	Rajan Gozling (Ryan Gosling), Džordž Kluni (George Clooney), Filip Simor Hofman (Philip Seymour Hoffman), Pol Đamati (Paul Giamatti), Marisa Tomei (Marisa Tomei), Džefri Rajt (Jeffrey Wright), Evan Rejčel Vud (Evan Rachel Wood)
Scenario:	Džordž Kluni (George Clooney), Grant Heslov (Grant Heslov), Bo Vilimon (Beau Willimon) – komad
Režija:	Džordž Kluni (George Clooney)

SINOPSIS
Film "Martovske ide" osvetljava poslednje dane predsedničkih izbora u Ohaju, kada sekretar za odnose s javnošću bude uključen u politički skandal koji može da utiče na plasman njegovog kandidata. On postaje predmet manipulacije starijih operativaca, ali i zavodljivog potencijala jednog stažiste. Ovo je zgusnuta priča o seksu, lojalnosti, izdaji i osveti.
O FILMU
"Martovske ide" su politička drama u režiji Džordža Klunija, koji sa G. Heslovom i B. Vilimonom potpisuje i scenario. Film je snimljen prema Vilimonovom pozorišnom komadu "Farragut North". Glavne uloge tumače Rajan Gozling, Džordž Kluni, Filip Simor Hofman, Pol Đamati, Marisa Tomei, Džefri Rajt, Evan Rejčel Vud.
Čuveni glumac i reditelj predvodi vodeće holivudske aktere u ovom uzbudljivom trileru. Glumačka ekipa kombinuje 13 nominacija za Oskara, tri nagrade Oskar, 23 nominacije za Zlatni globus i šest Zlatnih globusa. Kroz oštre i oštroumne dijaloge postavljene protiv spektakla moderne svetske sile i politike "Martovske ide" donose snažnu priču o seksu, ambiciji, lojalnosti, izdaji i osveti.
Džordž Kluni igra guvernera Morisa, kandidata u predsedničkoj trci u Demokratskoj stranci, Rajan Gozling je njegov mladi portparol, Filip Simor Hofman igra menadžera kampanje, Pol Đamati igra rivala menadžera kampanje, Marisa Tomei je reporter "Njujork tajmsa", a Evan Rejčel Vud pripravnica u Morisovoj kampanji.
Martovske ide – u rimskom kalendaru naziv za 15. mart, kada se u Rimu održavala svetkovina u čast boga Marsa i vojna parada. Izraz se očuvao i posle rimskog doba, to jest dobio novo značenje, zato što je upravo na taj datum 15. marta 44. godine p.n.e. izvršen atentat na Julija Cezara. Prema Plutarhu, pre samog atentata Cezara je jedan vidovnjak upozorio da mu preti opasnost u vreme martovskih ida, ali je on to upozorenje zanemario. Na putu za Pompejev teatar sreo je istog vidovnjaka i podozrivo rekao da su martovske ide došle, na šta mu je vidovnjak odgovorio: "Da, ali još nisu prošle". Nedugo potom Cezar je ubijen. Susret je dramatizovao Šekspir u drami "Julije Cezar", a odatle potiče i izreka "Čuvaj se martovskih ida". Otada martovske ide služe kao izraz kojim se opisuje neka opasnost ili nevolja koja preti, a koja se može dogoditi u tačno određenom vremenu.
Film se više fokusira na proces nego na samu politiku i Kluni smatra da će se priča svideti pripadnicima obe strane. "Pretpostavljam da će vam se, ako ste demokrata, više svideti početak filma, a ako ste republikanac, više će vam se dopasti njegov kraj. On hoda po ivici i tiče se obe strane". Politika služi kao platforma za stvaranje karaktera i promena u motivacijama kroz koje oni prolaze, pre svega mladi Stiven Mejers, koga igra Rajan Gozling.
U "Martovskim idama" upoznajemo Mejersa kao idealistu koji veruje u svog čoveka i okreće leđa političkim dilovima i manipulativnim igrama. Priča o filmu vraća nas u 2004. godinu, kada je mladi pisac B. Vilimon upravo završio posao u političkoj kampanji Hauarda Dina u Ajovi i napisao prvu ruku komada "Farragut North". Vilimon je na osnovu sopstvenih iskustava izatkao priču o političkoj intrigi i izdaji koje su se krile iza kulisa predsedničke kampanje.
"Radio sam u nekoliko političkih kampanja i ova pozorišna predstava je proistekla iz svih tih iskustava koje sam stekao u svetu politike", kaže Vilimon. "Likovi su nastali spajanjem stotina ljudi koje sam sretao tokom godina. Ali sve što se pominje u komadu i u određenoj meri se ogleda u filmu u smislu kršenja zakona, manipulativnog demokratskog procesa, pozadinskih dilova, igre moći, sve je to istina. Strašno je koliko političari manipulišu procesom kako bi se domogli najvišeg položaja u zemlji. Igranje po pravilima nije ono što nekog dovodi u situaciju da bude izabran za predsednika."
Pozorišni komad je premijerno prikazan u Njujorku 2008. godine, zatim se preselio u Los Anđeles. Zatim je došao do producentske kuće Smokehouse Pictures, kompanije Džordža Klunija i Granta Heslova. Dugogodišnji prijatelji su prethodno sarađivali na više filmova nominovanih za Oskara – "Laku noć i srećno", "Leatherheads", "Ljudi koji zure u koze", "Amerikanac". Prenošenje komada sa scene na veliko platno pretrpelo je mnogobrojne izmene, u priči se pojavljuje guverner Moris, kandidat koga nema u komadu. "Kandidat ne postoji u pozorišnoj predstavi, on ne govori", kaže Kluni. "Da bi se postavio dobar deo naracije, mi smo osmislili karakter kandidata u koga Stiven veruje. U početku on izgleda nevin, častan, dok ne sazna da je najmanje častan od svih."
Naslov filma je takođe promenjen, što Kluni objašnjava na sledeći način: "’Farragut North’ je sjajan naslov za pozorišni komad, ali je delovao previše specifično za film. Postavili smo izbore na 15. mart, a takođe postoje neke šekspirovske teme u filmu." Kada je scenario bio završen, Kluni i Heslov su planirali da film snime tokom 2008. godine. Onda je politika stupila na scenu. "Radili smo godinu i po dana na scenariju", kaže Kluni. "Onda je Obama bio izabran i postojala je ogromna nada, svi su bili vrlo srećni. Nije izgledalo kao da je dobro vreme za snimanje filma, ljudi su bili previše optimistični za tako ciničan film. Godinu dana kasnije, svi su ponovo postali cinični, i onda smo odlučili da ga snimimo."
Oficijelni sajt