Svini Tod: pakleni berberin iz ulice Flit

J. T. 23. mart 2008. 00:00

Žanr: mjuzikl, krimi drama
Trajanje: 116 min.
Premisa: Nikad ne zaboravi. Nikad ne oprosti.

Glavne uloge:	Džoni Dep (Johnny Depp), Helena Bonam Karter (Helena Bonham Carter), Alan Rikman (Alan Rickman), Timoti Spal (Timothy Spall), Džejmi Kembel Bauver (Jamie Campbell Bower), Saša Baron Koen (Sacha Baron Cohen)
Scenario:	Džon Logan (John Logan), Stiven Sondhajm (Stephen Sondheim) – mjuzikl
Režija:	Tim Barton (Tim Barton)

SINOPSIS
Ogorčen što je greškom uhapšen, i rešen da se osveti zbog zlehude sudbine koja je zadesila njegovu ženu i ćerku dok je bio u zatvoru, Svini Tod se vraća u svoj rodni grad i otvara skromnu berbernicu. Ono što njegovu radnju izdvaja od drugih jeste činjenica da onaj ko uđe u nju na brijanje više nikada ne bude viđen. I dok ga uplašene komšije nazivaju „paklenim berberinom iz ulice Flit“, Tod nastavlja s ubistvima uz malu pomoć svoje zaljubljene saučesnice, gospođe Lovet – čije čuvene pite s mesom sadrže najneprijatniji mogući sastojak.
O FILMU
Od priznatog reditelja Tima Bartona („Betmen“, „Čarli i fabrika čokolade“), s Džonijem Depom („Čarli i fabrika čokolade“, trilogija „Pirati sa Kariba“) u glavnoj ulozi, dolazi novi triler, „Svini Tod: pakleni berberin iz ulice Flit“, originalna vizija zasnovana na nagrađivanoj muzičkoj senzaciji legendarnog tekstopisca i kompozitora Stivena Sondhajma.
Dep glumi Bendžamina Barkera, čoveka nepravedno zatvorenog na 15 godina na drugom kraju sveta, koji beži nazad u London zaklet na osvetu, a Helena Bonam Karter igra njegovu opsesivno odanu saučesnicu, gospođu Neli Lovet. Maskiran kao Svini Tod, Barker se vraća u svoju staru berbernicu iznad pekare gospodina Loveta i počinje da prati sudiju Turpina (Alan Rikman), koji ga je uz pomoć svog saučesnika Bidla Bamforda (Timoti Spal) poslao u zatvor kako bi mu oteo ženu Lusi (Lora Mišel Keli) i malenu kćer.
U filmu „Svini Tod: pakleni berberin iz ulice Flit“ pored Depa igraju Helena Bonam Karter, Alan Rikman, Timoti Spal i Saša Baron Koen. Scenario je delo Džona Logana, a muziku i stihove radio je Stiven Sondhajm na osnovu Tonijem nagrađenog mjuzikla istog naslova, koji je delo Stivena Sondhajma i Hjua Vilera.
„Mislim da je razlog zbog kojeg ‘Svini Tod’ traje već 150 godina to što je u pitanju zaista dobra priča. To je priča o osveti i o tome kako osveta samu sebe uništava“, kaže Stiven Sondhajm, autor poznatog pozorišnog mjuzikla „Svini Tod: pakleni berberin iz ulice Flit“, koji je adaptiran za film u režiji Tima Bartona. „To je tragedija u klasičnoj tradiciji o nekome ko kreće u osvetu i završava tako što sam sebe uništi“.
„Pored činjenice da možda ima muziku bolju od bilo kog mjuzikla u poslednjih 50 godina, razlog zbog kojeg je Svini takav klasik jeste to što je, i pored svih ubistava, to priča o izgubljenoj ljubavi“, dodaje Volter Parks, jedan od producenata. „Kombinuje naše najnasilnije impulse s najnežnijim. Iz sudara tih osobina proističe njegova velika moć“.
Ono što „Svinija Toda“ razlikuje od drugih priča jeste snažno emotivno jezgro priče. „Ključni deo ‘Svinija Toda’ jesu emocije“, kaže scenarista Džon Logan. „To je vrlo strastvena priča o čoveku kome je učinjena nepravda i koji traži osvetu. U procesu postizanja te osvete, on ludi. Deo priče je o ženi koja ga voli, koja za njim čezne, ali ne može da uspostavi kontakt s njim. Takođe je i o mladoj devojci koju je odgajio brutalni očuh i koja pokušava da pronađe ljubav i sreću. Sve te emotivne linije ukrštaju se u ‘Sviniju Todu’, a to što je sve naglašeno muzikom i pevanjem čini priču još romantičnijim. Ali, u suštini, to je vrlo strastvena, mračna ljubavna priča“.
Iako ima nekih koji tvrde da je Svini Tod zaista postojao i da je odgovoran za 160 ubistava u 18. veku u Londonu, šire je prihvaćen stav da je on izmišljen lik koji je prvi put predstavljen javnosti u priči pod nazivom „Niska bisera: romansa“, koju je napisao Tomas Peket Prest 1846. godine. Prema legendi, Tod bi prerezao svojim mušterijama grkljan dok bi sedele u berberskoj stolici, a potom bacao tela u podrum, gde bi ih isekla i upotrebila kao fil za pite njegova saučesnica, udovica gospođa Neli Lovet. Ona je potom te pite prodavala ljudima koji ništa nisu sumnjali.
Tod je bio uhapšen bez incidenta, ali kada su vlasti stigle u Bel Jar po gospođu Lovet, njene mušterije su saznale za ubistva i za činjenicu da su pojeli deo žrtava. Gomila je pokušala da je linčuje na licu mesta, ali je brzo odvedena u zatvor Njugejt. Priznala je svoje i Todove mračne poslove pre nego što je počinila samoubistvo, dok je Todu odobreno suđenje. Presuđeno je da je kriv i obešen je. Javnost je gladno pratila te događaje, a novinski izdavači su iskoristili to da povećaju prodaju svojih listova.
Reporteri su kombinovali glasine s činjenicama, senzacionalizujući priču na takav način da je Svini Tod ubrzo postao glavna tema tabloida i predmet urbane legende; upravo zbog tih brojnih verzija priče nema tačnog opisa Todovog izgleda. Očigledna popularnost ovih priča o stvarnim zločinima u kombinaciji sa sve većim brojem čitalaca inspirisala je nastanak jeftinih časopisa u delovima koji su prodavani za jedan cent. Zbog teme i kvaliteta tekstova, uskoro su postali poznati kao Jeftini krvavi, a kasnije kao Jeftini užasni. Najpopularniji od tih Jeftinih užasnih bila je priča Tomasa Peketa Presta iz 1846. pod nazivom „Niska bisera“, u kojoj je glavni lik bio pakleni berberin po imenu Svini Tod. Nije prošlo puno vremena a ta krvava priča je adaptirana za pozorište.
Godinu dana kasnije, Prestova priča je adaptirana u pozorišni komad koji je nosio podnaslov „Pakleni berberin iz ulice Flit“. Uskoro je Tod bio toliko ozloglašen da mu je jedini konkurent bio drugi londonski ozloglašeni serijski ubica iz 19. veka — Džek Trbosek. Dok je priča o Todu inspirisala brojne pozorišne predstave, kao i više bioskopskih i televizijskih filmova, britanski pozorišni pisac Kristofer Bond je u svom komadu iz 1973. prvi uveo motiv osvete, koji se sada smatra sastavnim delom legende o Sviniju Todu. Potom je 1979, koristeći Bondov komad kao polazište, Stiven Sondhajm, legendarni američki tekstopisac i kompozitor, približio Svinija Toda široj publici mjuziklom „Svini Tod: pakleni berberin iz ulice Flit“.
Premijerno izveden na Brodveju, s Lenom Kariuom u ulozi Svinija Toda i Anđelom Lensberi u ulozi gospođe Lovet, Sondhajmov mjuzikl je bio drugačiji od bilo čega do tada viđenog na sceni. Krvav i zastrašujući, s muzikom inspirisanom radom legendarnog Bernarda Hermana („Psiho“, „Ptice“), prestravio je publiku u prvom trenutku, ali je ubrzo prepoznat kao remek-delo koje je doživelo brojna izvođenja i nove verzije na Brodveju 1989. i 2005. godine.
„Video sam originalno izvođenje na Brodveju tri puta“, seća se Logan. „Nikada nisam video nešto slično. Doživljaj je ostao uz mene sve do sada.“ Iako reditelj Tim Barton nije video originalnu predstavu na Brodveju, video je izvođenje u Londonu dok je još tamo studirao. „Nisam veliki ljubitelj mjuzikla, ali mi se dopalo“, seća se on. „Nisam znao ništa o Stivenu Sondhajmu. Plakat je prosto izgledao zanimljivo. Kao neki stari horor film, ali muzika je tako sjajan kontrast. Bilo mi je zanimljivo i da vidim nešto krvavo na sceni. Dva puta sam ga gledao, jer mi se jako dopao.“
Prva publika koja je videla „Svinija Toda“ bila je ona na Venecijanskom filmskom festivalu u septembru, gde je Barton dobio Zlatnog lava za izuzetno dostignuće u karijeri.
O GLUMCIMA
Džoni Dep (Svini Tod)
Nedavno je reprizirao za Oskara nominovanu ulogu kapetana Džeka Speroua u letnjem blokbasteru „Pirati sa Kariba: na kraju sveta“. Prethodni deo, „Pirati sa Kariba: mrtvačev kovčeg“, zaradio je preko milijardu dolara, čime je postao treći film s najvećom zaradom svih vremena. Dep je kapetana Džeka igrao i u prvom delu trilogije, „Pirati sa Kariba: prokletstvo Crnog bisera“.
Dep je zaslužio pažnju kritike i publike svojim različitim upečatljivim filmovima. Nedavno je sarađivao s rediteljem Timom Bartonom po četvrti, odnosno peti put, na filmovima „Čarli i fabrika čokolade“ i „Mrtva nevesta“. Takođe se pojavio uz Džona Malkoviča i Samantu Morton u filmu Lorensa Danmora „The Libertine“.
Bio je nominovan za Oskara i Zlatni globus, kao i za nagradu Udruženja filmskih glumaca i nagradu BAFTA za ulogu u filmu Marka Forstera „U potrazi za Nedođijom“, u kojem je glumio uz Kejt Vinslet i Fredija Hajmora. Drugi Depovi filmovi su, između ostalih, „Tajni prozor“ Dejvida Kepa, „Bilo jednom u Meksiku“ Roberta Rodrigeza, „Iz pakla“ Alberta i Alena Hjuza, „Blow“ Teda Demija, romantična komedija „Čokolada“ Lasea Halstroma, „Pre nego što padne noć“ Džulijana Šnabela, „Čovek koji je plakao“ Seli Poter, „Sanjiva dolina“ Tima Bartona, „Deveta kapija“ Romana Polanskog, „Paranoja u Las Vegasu“ Terija Gilijama, „Doni Brasko“ Majka Njuela, u kojem je glumio i Al Paćino, „Odavno mrtav“ Džima Džarmuša, „Don Huan de Marko“ Džeremija Levena uz Marlona Branda i Fej Danavej.
Zapažena uloga u filmu Tima Bartona „Edvard Makazoruki“ postavila je Depa za jednog od najtraženijih talenata i donela mu nominaciju za Zlatni globus. Drugi put je bio nominovan za istu nagradu za ulogu u filmu „Beni i Džun“ Džeremaje Čečika. Dep je s Bartonom ponovo sarađivao na filmu „Ed Vud“, za koji je po treći put nominovan za Zlatni globus.
Drugi njegovi filmovi su „Šta izjeda Gilberta Grejpa“ Lasea Halstroma, „Arizona Dream“ Emira Kusturice, „Delić vremena“ Džona Bedema. Prvi značajan glumački angažman Džonija Depa bio je u filmu „Strava u Ulici brestova“. Potom je dobio uloge u nekoliko filmova, među kojima je bio i Oskarom nagrađeni film Olivera Stouna „Vod“, a nekoliko godina kasnije došla je i glavna uloga u filmu Džona Votersa „Cry-Baby“. Dep je debitovao kao reditelj glumeći uz Marlona Branda u filmu „Hrabri“, snimljenom po romanu Gregorija Mekdonalda. Dep je sa svojim bratom napisao i scenario.
Helena Bonam Karter (gospođa Lovet)
Britanska glumica Helena Bonam Karter pojavila se u velikom broju raznovrsnih filmova kao što su provokativni „Borilački klub“ Dejvida Finčera, nova verzija „Planete majmuna“ Tima Bartona i crna komedija „Novokain“ u režiji Dejvida Etkinsa. Njen najnoviji film je letnji blokbaster Dejvida Jejtsa „Hari Poter i Red feniksa“. Godine 2005. pozajmila je glas liku ledi Totington u animiranom filmu Nika Parka „Volas i Gromit: prokletstvo zekodlaka“ i naslovnom liku u animiranom filmu Tima Bartona „Mrtva nevesta“.
Drugi njeni filmovi su „Razgovori sa drugim ženama“, Bartonova „Krupna riba“ (u kojem je glumila dve uloge), „Dok nas ljudski glasovi ne probude“ i TV film „Uživo iz Bagdada“ u režiji Mika Džeksona, za koji je bila nominovana za Zlatni globus i nagradu Emi. Drugi njeni skoriji filmovi su „66“ Pola Vejlanda i „The Heart of Me“ Tadeusa O’Salivana. Za ulogu u filmu Ijana Softlija „Krila golubice“ bila je nominovana za Oskara, kao i za Zlatni globus i nagradu Udruženja filmskih glumaca. Za Emi je nominovana njena uloga u mini-seriji Stiva Barona „Merlin“.
Poslednjeg dana snimanja njenog debija u filmu Trevora Nana „Ledi Džejn“ reditelj Džejms Ajvori joj je ponudio glavnu ulogu u filmu „Soba sa pogledom“. Bila je to prva u nizu uloga u adaptacijama knjiga E. M. Forstera, za kojim su usledili naslovi „Where Angels Fear to Tread“ Čarlsa Staridža i Ajvorijev „Hauardov kraj“. Glumila je Ofeliju u „Hamletu“ Franka Zefirelija uz Mela Gibsona i Elizabet u filmu „Frankenštajn Meri Šeli“ u režiji Keneta Brane. U filmu „Moćna Afrodita“ glumila je suprugu Vudija Alena.
Alan Rikman (sudija Turpin)
Najskorija filmska pojavljivanja Alana Rikmana bila su u naslovima „Parfem“, „Snow Cake“, „Nobelov sin“ i „Hari Poter i Red feniksa“. Za uloge u filmovima „Razum i osećajnost“ i „Majkl Kolins“ bio je nominovan za nagradu BAFTA, a tu nagradu za sporednu ulogu osvojio je za film „Robin Hud: princ lopova“.
Ostali njegovi filmovi su „Truly Madly Deeply“, „Zatvorenih očiju“, „Mesmer“, „Umri muški“, „Bob Roberts“, „Dogma“ i popularna serija filmova o Hariju Poteru. Za ulogu zagonetnog ruskog monaha u televizijskom filmu „Raspućin“ Rikman je osvojio Emi, Zlatni globus i nagradu Udruženja filmskih glumaca.
Timoti Spal (Bidl)
Jedan je od najpoštovanijih britanskih glumaca s karijerom u pozorištu, na filmu i televiziji. Nedavno se pojavio u filmovima „Pierrepoint“, „Enchanted“ Kevina Lime, „Death Defying Acts“ Gilijen Armstrong, „Hari Poter i zatvorenik iz Azkabana“ Alfonsa Kuarona i „Hari Poter i vatreni pehar“ Majka Njuela.
Drugi njegovi filmovi su „Serija nesrećnih događaja Lemonija Sniketa“ Breda Silberlinga, „Poslednji samuraj“ Eda Zvika, „Moja kuća u Umbriji“ Ričarda Lonkrejna, „Nikolas Niklbi“ Daga Mekgrata, „Vanila skaj“ Kamerona Kroua, „Srećni prelom“ Pitera Katanea, „Rok zvezda“ Stivena Hereka i „Hamlet“ Keneta Brane, između ostalog. Spal je sarađivao s rediteljem Majkom Lijem četiri puta, pojavivši se u filmovima „Sve ili ništa“, „Život je sladak“, „Tajne i laži“ i „Topsy-Turvy“.
Saša Baron Koen (Pireli)
Saša Baron Koen je donedavno bio najpoznatiji kao njegov alter ego Ali Dži, neotesani voditelj popularne humorističke serije „Da Ali G Show“. Serija je već bila veliki kulturni fenomen u Koenovoj rodnoj Britaniji kada je on odlučio da je prenese i u SAD, gde je odmah postala senzacija. Nakon završetka dve sezone, Baron Koen je krenuo u osvajanje sveta filmom „Borat“, u kojem je glavni lik njegov drugi alter ego – Borat Sagdijev, kazahstanski reporter. Ovaj film je imao nominaciju za Oskara za najbolji adaptirani scenario, kao i brojne druge nominacije i nagrade.
„Da Ali G Show“ serija imala je šest nominacija za nagradu Emi, a Baron Koen je za nju dobio dve nagrade BAFTA. Prethodni filmovi ovog glumca bili su hit komedija „Riki Bobi: legenda brzine“ s Vilom Ferelom i Džonom C. Rajlijem i animirani film „Madagaskar“.
Oficijelni sajt